{"id":1354,"date":"2023-11-05T10:47:26","date_gmt":"2023-11-05T09:47:26","guid":{"rendered":"https:\/\/biljana.photography\/?p=1354"},"modified":"2024-05-20T21:38:09","modified_gmt":"2024-05-20T19:38:09","slug":"uspon-na-triglav","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/biljana.photography\/en\/uspon-na-triglav\/","title":{"rendered":"Od uspona na Triglav do Zlatoroga"},"content":{"rendered":"

Kao uvod u ovu istraziva\u010dku akciju i uspon na Triglav, po\u010de\u0107u od samog po\u010detka. Te 2016. od kada sam „prohodala“ sa dru\u017einom koja je tada organizovala FRUavantURA doga\u0111aje po Fru\u0161koj gori, nisam ni slutila da \u0107u po\u010deti profesionalno da se bavim planinarenjem. Koristim priliku da im se zahvalim, jer su bili moja pokreta\u010dka snaga da danas posetim surove i \u010darobne vrhove nacionalnog parka Triglav.<\/strong><\/h2>\n

\"Sava<\/p>\n

Nakon<\/span> dve<\/span> godine<\/span> pe\u0161a\u010denja<\/span> po<\/span> Fru\u0161koj<\/span> gori<\/span>, <\/span>po\u010dela<\/span> sam da <\/span>obilazim<\/span> i <\/span>druge<\/span> krajeve<\/span> na\u0161e<\/span> lepe<\/span> Srbije<\/span>. A <\/span>kako<\/span> su<\/span> apetiti<\/span> rasli,<\/span> tako<\/span> mi se <\/span>ukazala<\/span> prilika<\/span> da <\/span>posetim<\/span> i <\/span>odre\u0111ene<\/span> destinacije<\/span> i <\/span>planine<\/span> iz<\/span> susednih<\/span> zemalja<\/span>. I <\/span>tako<\/span> su<\/span> se <\/span>doga\u0111aji<\/span> nizali<\/span>, <\/span>od<\/span> Makedonije<\/span>, do <\/span>Gr\u010dke<\/span><\/a>, <\/span>gde<\/span> sam <\/span>sa<\/span> svakim<\/span> putovanjem<\/span> upoznala<\/span> mnoge<\/span> sada\u0161nje<\/span> prijatelje<\/span> planinare<\/span> sa<\/span> kojima<\/span> sam <\/span>ostvarila<\/span> velika<\/span> prijateljstva<\/span>. <\/span>Neki<\/span> od<\/span> njih<\/span> su<\/span> mi <\/span>bili<\/span> i <\/span>podr\u0161ka<\/span> da <\/span>se<\/span> danas<\/span> ostvarim<\/span> u <\/span>ulozi<\/span> planinskog<\/span> vodi\u010da<\/span>, <\/span>po\u010dev\u0161i<\/span> od<\/span> kluba ekstremnih sportova <\/span>Armadillo<\/span>, <\/span>preko<\/span> kojih<\/span> sam <\/span>po\u010dela<\/span> saradnju<\/span> sa<\/span> organizacijom<\/span> Explore<\/span> Serbia<\/span>, <\/span>gde<\/span> sam u <\/span>po\u010detku<\/span> 2019. <\/span>bila<\/span> pratilac<\/span> grupa<\/span> i <\/span>savetnik<\/span> za<\/span> planiranje<\/span> planinarskih<\/span> tura<\/span>. <\/span><\/span> <\/span><\/h3>\n

Zajedno sa prijateljima, obilazili smo razne destinacije, istra\u017eivali staze u svim godi\u0161njim dobima. Posle zvani\u010dne planinarske obuke, po\u010dela sam da istra\u017eujem staze i van granica Srbije. Putovali smo do Gr\u010dke, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije, a jedna na spisku \u017eelja bila je i Slovenija. Oduvek sam \u017eelela da posetim Triglav i u vi\u0161e navrata, kockice se nisu slo\u017eile.<\/h3>\n

Ka\u017ee narod, strpljiv \u2013 spa\u0161en<\/em>, a ja tad nestrpljiva, kompenzovala sam svoje odlaske sa planinarima istra\u017euju\u0107i Srbiju uzdu\u017e i popreko. Mogu vam re\u0107i da nisam obi\u0161la ni \u010detvrtinu planina i prirodnih lepota na\u0161e zemlje za sve ove godine.<\/h3>\n

Vrhovi nas \u010dekaju i ne\u0107e pobe\u0107i, te\u0161ila sam se. Svake godine, pred godi\u0161nji odmor sam virila u vremenske prognoze, ali one nisu bile povoljne u tom periodu, kako bih posetila najvi\u0161i vrh biv\u0161e Jugoslavije. Trajalo je to bar 3 godine. Slu\u0161ala sam pri\u010de mnogih, da su oti\u0161li podno Triglava, ali zbog lo\u0161ih vremenskih uslova se nisu penjali do najvi\u0161eg vrha. Pou\u010dena tu\u0111im iskustvom, uvek sam odustajala od poku\u0161aja da sebi upropastim godi\u0161nji odmor i \u010dekala pravi momenat i lep\u0161e vremenske uslove.<\/p>\n

Ispostavilo se da ni ovo leto 2023. nije bio najbolji i najsigurniji izbor za uspon na Triglav. Ali, bila sam odlu\u010dna i spremna da ne odem na najvi\u0161i vrh, ako vremenski uslovi ne budu odgovaraju\u0107i.<\/p>\n

Dan prvi: Beograd – Le\u0161\u0107e (Bled)<\/strong><\/h2>\n

Na\u0161a istra\u017eiva\u010dka akcija po\u010dinje 06.08.2023. putovanjem iz Beograda do naselja Le\u0161\u0107e, nedaleko od Bleda, gde smo stigle u kasnim popodnevnim \u010dasovima. Putovanje do odredi\u0161ta je trajalo oko 7 sati sa kratkom pauzom i kratkim zastojem na grani\u010dnom prelazu Batrovci. Stigav\u0161i u sme\u0161taj na recepciji nas je sa\u010dekao ljubazan aparat koji nam je po\u017eeleo dobrodo\u0161licu i gde smo se \u010dekirale. Restorani u naselju rade do 21 h. Kako smo stigle neposredno pred zatvaranje lokala, predusretljivi ugostitelji su nam iza\u0161li u susret. Ve\u010derale smo u restoranu u sklopu sme\u0161taja i na terasi apartmana u\u017eivale u pogledu na vrhove nacionalnog parka Triglav. Ono \u0161to je meni ostavilo sna\u017ean utisak je briga o odlaganju sme\u0107a u apartmanu, sa svim uputstvima i kantama za recikla\u017eu. Ujutru smo doru\u010dkovale, pro\u0107askale sa gostoljubivim doma\u0107inima, zahvalile se i nastavile na\u0161u vo\u017enju ka Rudnom Polju (Pokljuka).<\/p>\n

Nacionalni park Triglav jedini je slovena\u010dki nacionalni park. Ime je dobio po Triglavu, najvi\u0161oj planini u samom srcu parka. Planinski vrh Triglav je jedan od glavnih simbola Republike Slovenije koji se nalazi na grbu i zastavi dr\u017eave. Najvi\u0161i vrh Julijskih Alpa, dosti\u017ee visinu od 2 864 metra. <\/strong>Poreklo imena Triglav je i dalje misti\u010dno, mada se dovodi u vezu sa slovenskom mitologijom, po kojoj se na vrhu planine nalazi tron troglavog bo\u017eanstva.<\/h3>\n

\"Nacionalni<\/p>\n

\"Jezero<\/p>\n

Nacionalni park Triglav se prostire du\u017e italijanske i blizu austrijske granice, na severozapadu Slovenije, odnosno u jugoisto\u010dnom delu Alpa. Obuhvata povr\u0161inu od 880 km\u00b2, odnosno 3 % dr\u017eavne teritorije. Spada u red najstarijih evropskih parkova, a za\u0161ti\u0107en je jo\u0161 davne 1924. godine. U njemu se spajaju dva velika sliva, i to reke So\u010de i reke Save. Zbog toga je park povezan sa Jadranskim morem, kao i sa Dunavom, odnosno Crnim morem. U nacionalnom parku se nalazi i Bohinjsko jezero, koje je najve\u0107e, kao i manja, poput \u010crnog jezera, Kri\u0161kog i Krskog jezera.
\nPark obiluje raznovrsnim biljnim i \u017eivotinjskim svetom, zbog \u010dega zauzima zna\u010dajno mesto u ekosistemu Evrope.<\/h5>\n

\"\"<\/p>\n

Dan drugi: Le\u0161\u010de – Pokljuka – uspon do planinarskog doma Kredarica<\/strong><\/h2>\n

Na na\u0161e prvo odredi\u0161te stigle smo oko 10 h, nakon posete prodavnici outdoor opreme u Le\u0161\u0107u, gde smo kupovinom, dopunile potrebnu opremu, za sam uspon na vrh. Prodavnica radi od 9 h i raspola\u017ee sa svom potrebnom opremom za planinarenje. Tamo vas \u010dekaju ljubazni trgovci, koji se razumeju u opremu koju prodaju i koji mogu da vam pomognu pri izboru adekvatne opreme.<\/p>\n

Nakon pola sata vo\u017enje, stigle smo do Hotela Center Pokljuka<\/strong>, gde smo parkirale auto i pripremale se za polazak na stazu. Na pomenutoj lokaciji postoji ogroman parking koji se brzo popuni. Pla\u0107anje parkinga mo\u017eete izvr\u0161iti na aparatu koji se nalazi na samom parkingu ili u hotelu na recepciji, gde vam izdaju papir koji ostavite unutar auta na vidno mesto. Cena parkinga je 6 EUR po danu. Na stazu smo krenule oko 11 h sa parkinga hotela.<\/p>\n

Na\u0161 cilj za prvi dan pe\u0161a\u010denja je bila staza od oko 13 km sa visinskom razlikom oko 1170 m.<\/h5>\n

Pokljuka je najve\u0107a visoravan u Nacionalnom parku Triglav. Ovaj po\u0161umljeni planinski plato duga\u010dak je 20 i \u0161irok skoro 20 kilometara. U pro\u0161losti su \u010ditav predeo prekrivale bogate bukove \u0161ume koje su se nalazile na nadmorskoj visini od oko 1.400 metara. Me\u0111utim, kako se od njih pravio ugalj kao glavni izvor energije za topljenje ruda, one su skoro i nestale. Danas se priroda potpuno oporavila i tamo vlada carstvo smrekove \u0161ume.<\/h3>\n

\"Narodni<\/p>\n

Ono \u0161to je nas odu\u0161evilo, a o \u010demu nismo bile informisane, jeste linija turisti\u010dkog elektri\u010dnog autobusa u sklopu nacionalnog parka. <\/strong>Uprava nacionalnog parka Triglav je obezbedila potpuno besplatno vo\u017enju elektri\u010dnim autobusima za obilaske popularnih turisti\u010dkih destinacija u sklopu nacionalnog parka. U razgovoru sa voza\u010dem tog autobusa, saznala sam da od Bohinjske Bistrice do Pokljuke, kao i od Bleda, autobus ide \u010detiri puta dnevno od juna do septembra. Namenjen je turistima, me\u0161tanima i planinarima koji vi\u0161ednevno odlaze na Triglav i vra\u0107aju se drugim putem. Moguc\u0301e je putovati bez ograni\u010denja i tako videti razne atrakcije ovog kraja. Na taj na\u010din, kori\u0161\u0107enjem javnog autobuskog prevoza \u017eele da doprinesu manjem zaga\u0111enju vazduha u osetljivoj alpskoj sredini. Time \u0161tite \u017eivotnu sredinu, smanjuju buku i probleme gustog saobrac\u0301aja i parkiranja. Od voza\u010da sam dobila red vo\u017enje<\/a>. <\/p>\n

Pokljuka je danas jedan od simbola ekoturizma u Sloveniji. Popularna je destinacija u svim godi\u0161njim dobima zbog nadmorske visine, sve\u017eeg vazuha i \u201cenergetskih polja\u201d, \u0161to sve zajedno pozitivno uti\u010de na zdravlje i raspolo\u017eenje. Zimi mo\u017eete u\u017eivati u skijanju, sankanju i svim aktivnostima na snegu, u letnjim mesecima u biciklizmu, planinarenju i aktivnom odmoru.<\/h5>\n

Na celokupnu prirodu i izgled ove visoravni je uticao najvi\u0161e lednik Pokljuka. Njegovim radom su nastale mnoge tresetne mo\u010dvare, koje se smatraju najju\u017enijim tresetnim mo\u010dvarama u Evropi i vrlo su va\u017ene s ekolo\u0161kog aspekta, jer pru\u017eaju skloni\u0161te mnogim biljkama i \u017eivotinjama. Pokljuka raspola\u017ee izuzetno bogatim borovim \u0161umama i travnjacima, mnogim skrivenim kanjonima i prirodnim uvalama.<\/p>\n

Turistima su najinteresantnije drvene ku\u0107ice pokrivene \u0161indrom (drvenim da\u0161\u010dicama), tipi\u010dne za pa\u0161njake Pokljuke. U pro\u0161losti su tamo \u017eiveli pastiri koji su proizvodili najkvalitetnije prirodne mle\u010dne proizvode. Tradicija proizvodnje mleka nastavljena je i danas, pa se u toplijim mesecima u godini mogu videti pastiri sa stadima i stokom koja pase na livadama.<\/p>\n

Markiranom stazom smo se uputile kroz prelepu \u0161umu visokih stabala \u010detinara, najpre makadamskim putem. Odatle smo nastavile da se penjemo stazom prekrivenom siparom i kozijom \u0161umskom stazom do raskrsnice sa koje se vide pa\u0161njaci planine Konj\u0161\u010dica.<\/h3>\n

Staza je valovita, nije preterano zahtevna. Imala sam utisak da se vi\u0161e spu\u0161tamo nego \u0161to se penjemo. Iza sebe smo imale pre\u0111enih oko 4,5 km i savladanog uspona i spusta oko 330 m. Napravile smo pauzu za okrepljenje vodom i nadomestile snagu suvim vo\u0107em i ora\u0161astim plodovima. Susrele smo i nekoliko ljudi na stazi, sa kojima smo se kasnije i mimoilazile.<\/p>\n

Pe\u0161a\u010denje smo nastavile do doline Jezerca u samom srcu Triglavskog nacionalnog Parka i dalje uz potok ka Studorskom prevalu<\/strong>, gde smo planirale da napravimo i drugu pauzu. Me\u0111utim, predeli na lokaciji „Rob nad klancem“<\/strong> su nas ostavili zarobljenima<\/em>, te smo iskoristile priliku za fotografisanje i u\u017eivanje u impozantnim stenama i zupcima prevoja Vi\u0161evnika i Malog Dra\u0161kog vrha, ispod kojih smo se na\u0161le.<\/h5>\n
\"Rob
Rob nad klancem, Triglav<\/figcaption><\/figure>\n
\"Studorski
Studorski preval, Triglav<\/figcaption><\/figure>\n

Stigav\u0161i do Studorskog prevoja, izmedju Ablanca i Velikog Dra\u0161kog vrha, dok sam bila omamljena fotografisanjem biljaka, nisam ni osetila ubod na ruci. Kako sam poku\u0161ala da koristim \u0161tapove na usponu do prevoja, prili\u010dno jak bol mi se \u0161irio u \u0161aci. Sre\u0107om u samoj blizini se nalazio izvor hladne vode, kojom sam uspela da ubla\u017eim bol i otok. Ni sada, dok ovo pi\u0161em ne znam \u0161ta se ta\u010dno dogodilo.<\/p>\n

Prevoj na kome smo se na\u0161le je najskromnije re\u010deno bajkovit. Pogled je dosezao do Bohinjskog jezera, okru\u017eenje je bilo za strahopo\u0161tovanje i divljenje.<\/h5>\n

Posle kra\u0107e pauze, nastavile smo stazom prema prvom planinarskom domu koji se nalazio 3,5 km udaljen od ta\u010dke na kojoj smo se nalazile. Trudila sam se da ka\u017eiprstom ne doti\u010dem \u0161tap kako me ne bi bolelo mesto gde se nalazio ubod.<\/p>\n

U nastavku staze kretale smo se padinama Velikog Dra\u0161kog vrha i Tosca<\/strong>. Ovde nema tehni\u010dke zahtevnosti, osim jo\u0161 uvek aktivnog odrona To\u0161ca koji treba pro\u0107i \u017eurnijim korakom, na \u0161ta nas je upozorila i tabla na stazi, ulaze\u0107i u taj deo.<\/p>\n

\"Malo<\/p>\n

Kru\u017ee\u0107i oko stena sa jedne strane, pru\u017eali su nam se vidici na livade i Bohinjske planine sa druge strane. Na vi\u0161e lokacija na stazi kojom smo se kretale ka domu Kredarica uo\u010dile smo natpis \u201ckislo mleko“, i smernica sa staze na kojoj smo bile. Odlu\u010dile smo da svratimo u povratku, ukoliko budemo raspolagale sa dovoljno vremena.<\/p>\n

\"Bohinjske<\/p>\n

Vrhovi su se nizali i pogledom na svaki od njih mislila sam da je Triglav, sve dok nisam pogledala u mapu. U jednom trenutku, ugledav\u0161i Vodnikov dom, videle smo i vrh ka kojem smo se uputile. U Vodnikovom domu su nas do\u010dekali ljubazni Vojvo\u0111ani – kako druga\u010dije? \ud83d\ude42 Okrepile smo se hladnim pi\u0107em iz drvenog korita i u\u017eivale u sun\u010danom danu.<\/h5>\n
Planinarski Vodnikov dom se nalazi na maloj terasi u podno\u017eju zapadne padine Tosca, neposredno iznad Velog Polja. Prvu brvnaru sagradio je radovljski ogranak sportskog planinarskog dru\u0161tva. U znak se\u0107anja na 100-tu godi\u0161njicu uspona slovena\u010dkog pesnika Valentina Vodnika (1758-1819) na Mali Triglav, koji je ostvario 20. avgusta 1795. godine, nazvana je Vodnikova koliba.<\/strong> <\/strong><\/h5>\n
\"Vodnikov
Vodnikov dom, Triglav<\/figcaption><\/figure>\n

Dom je otvoren od sredine juna do kraja septembra. U ugostiteljskom delu ima 50 mesta, ima 39 le\u017eaja u 11 soba, 16 le\u017eaja u spavaoni, 10 le\u017eaja u pomo\u0107noj zgradi pored vikendice. Tu je i zimska soba sa 8 le\u017eaja. U domu postoji toalet, umivaonik sa toplom i hladnom vodom i tu\u0161. Ugostiteljski prostor se zagreva \u0161poretom i postoji generator za struju.<\/p>\n

Iz planinarskog doma se pru\u017ea veoma lep pogled na Triglav i okolne vrhove. Na isto\u010dnoj strani doma uzdi\u017eu se zapadne padine Toske, na ju\u017enoj i zapadnoj strani prostire se Velo Polje, koje je sa juga ome\u0111eno vrhovima Malog, Jezerskog i Prevalskog Stoga, a sa zapadne strane karakteristi\u010dnim vrhom Mi\u0161elj, na severozapadu imamo divan pogled na \u0160marjetnu glavu i Triglav, severno od kolibe, u blizini se uzdi\u017ee Vernar.<\/h5>\n

Za sve ljubitelje prirode, topla preporuka da posete dom koji mi se najvi\u0161e dopao na ovoj stazi ka najvi\u0161em vrhu Triglava.<\/p>\n

\"Pogled<\/p>\n

\"Konjska<\/p>\n

Posle pauze, usledio je uspon po kamenitom terenu padine vrha Vernar. Na ovoj deonici se prvi put susre\u0107emo sa sajlom, koja poma\u017ee pri savladavanju kra\u0107e stene, uz koju se kamenim stepenicama sti\u017ee i do vrha te stene. Na tim deonicama staze, menja se i vegetacija. Zelenilo postaje oskudnije, a stene visokih vrhova ispoljavaju svoju mo\u0107 i ulazimo u misti\u010dni visokoplaninski svet.<\/h3>\n

Pogled nam dose\u017ee do doma Planika koji se nalazi sa leve strane Malog Triglava, gde smo planirale sutra da se spustimo i sa lokacije na kojoj smo se na\u0161le izgledao je kao igla u plastu sena. Nalazile smo se na oko 2000 mnv, a dom na Kredarici, gde danas zavr\u0161avamo na\u0161u akciju nazirao se sa desne strane Malog Triglava.<\/h5>\n

Gube\u0107i na visini na kratko, stigle smo do prevoja Konjsko sedlo,<\/strong> gde smo napravile jos jednu kratku pauzu. Na ovom mestu se nalazi ukr\u0161tanje staza iz vi\u0161e pravaca. Jedan od pravaca je iz doline Krme, drugi od doma Planika, tre\u0107i od Kredarice i \u010detvrti kojim smo mi hodili.<\/strong><\/p>\n

\"Konjsko<\/p>\n

Bili smo na stazi udaljene od doma oko 2,5 km Ili 1,5 sati pe\u0161a\u010denja do krajnjeg dana\u0161njeg cilja. Tu smo upoznale planinara koji je sam do\u0161ao na Triglav iz Italije. Posle kratkog razgovora i pauze, putevi su nam se razi\u0161li, on je i\u0161ao do doma Planika, a mi smo se uputile ka Kredarici. Na stazi nas je \u010dekao o\u0161tri uspon po siparu u kombinaciji sa sajlom na pojedinim deonicama. Ispod nas 500 m u dolini pa\u0161njaka stada krava su bila na ispa\u0161i, pitale smo se ko brine o njima i da li su danono\u0107no na ovim terenima.<\/p>\n

\"Uspon<\/p>\n

\"pogled<\/p>\n

Sigurnim laganim korakom, sa usputnim pauzama za dah i fotografisanje, privodile smo kraj dana\u0161njoj akciji. Do doma smo stigle, pre zalaska sunca. Zadovoljne dana\u0161njim danom, stigav\u0161i pred dom, triglavske ov\u010dice su nas do\u010dekale aplauzom i projekcijom su na nas prenele odu\u0161evljenje.<\/p>\n

\"Planinarski<\/p>\n

Osmotrile smo okru\u017eenje i stazu kojom \u0107emo ujutru i\u0107i na uspon na Triglav i vrlo brzo, pobegle sa vetrometine i kijameta koji se spremao. U\u0161av\u0161i u dom, prijavile smo se, smestile i ubrzo nadoknadile izgubljene kalorije sa dana\u0161nje planinarske avanture. Upisale smo se u knjigu gostiju, koja se nalazila na prijavnici i stupile u kontakt sa \u010dlanicom na\u0161eg kluba, koja nam je bila podr\u0161ka na ovoj akciji.<\/p>\n

Planinarski dom na Kredarici se nalazi na brdu, u grebenu izme\u0111u Rjavine i Triglava. Prvu triglavsku vikendicu na Kredarici sagradilo je sportsko planinarsko dru\u0161tvo na parceli koju je po svojoj zamisli kupio Jakob Alja\u017e. Sve\u010dano je otvorena 10. avgusta 1896. Skromna vikendica je pro\u0161irena 1909. godine, a po otvaranju 8. septembra 1909. godine preimenovana je u Triglavski dom na Kredarici.<\/strong><\/h5>\n
\"Planinarski
Triglavski dom na Kredarici na 2515 m, Triglav<\/figcaption><\/figure>\n

Posle Drugog svetskog rata domom je upravljalo planinarsko dru\u0161tvo PD Ljubljana-matica, koje je 1953. i 1954. godine povec\u0301alo kapacitet doma. PD Ljubljana-matica vredno radi na pobolj\u0161anju ekolo\u0161kih problema na Kredarici. Godine 1992. postavili su prvih 20 solarnih c\u0301elija koje pretvaraju sun\u010devu energiju u elektri\u010dnu. Ovaj sistem je tokom godina znatno pro\u0161iren, a 1998. godine dopunjen je vetrogeneratorom.<\/p>\n

U okviru doma nalazi se i meteorolo\u0161ka stanica.<\/strong> Dom je otvoren tokom cele godine, u sezoni od juna do septembra. Tokom zime, ovde mogu da vas do\u010dekaju meteorolozi i pru\u017ee neophodnu pomoc\u0301 (krevet, jednokratna posteljina i veoma ograni\u010dena ugostiteljska ponuda).<\/p>\n

Dom ima 300 mesta u pet restoranskih sala i dva \u0161anka. Ima 140 le\u017eajeva u 30 soba, a 160 le\u017eaja u 8 zajedni\u010dkih spavaonica. Raspola\u017ee sa toaletom i umivaonicima sa hladnom vodom. Trpezarija se greje na pec\u0301, obzirom da ima generator, mogu se puniti i mobilni telefoni.<\/p>\n

Pogled od doma je izvrstan. Dobro se vide Veliki i Mali Pr\u0161ivec, Dra\u0161ki Vrhovi, Tosca, Vernar, Velo polje, Triglav, Pihavec, Dov\u0161ki Gamsovec, Prisojnik, Razor, Dolkova Kicker, \u0160krlatica…  Pored doma je i manja kapelica, kao i heliodrom. Za ve\u0107inu planinara to je jedna od ta\u010daka za pauzu pri usponu na Triglav. <\/p>\n

Posle pripreme u kupatilu, oti\u0161le smo u sobu koju smo rezervisale par dana pre polaska. Soba je imala 4 kreveta i kako se ujutru ispostavilo, bile smo jedine u sobi. Oko 23 h smo \u010dule neko zveckanje napolju, pa smo pogledale kroz prozor \u0161ta se doga\u0111a… U tom momentu je po\u010deo sneg da pada, sre\u0107om samo 5 minuta, a temperatura je bila negde oko 0 C\u00b0.<\/p>\n

Dan tre\u0107i: uspon na Triglav – spust do Pokljuke – Koritno (Bled)<\/strong><\/h2>\n

Jutarnji plan je bio da se budimo oko 5 h i vidimo kakva je situacija sa vremenskim uslovima, kao \u0161to smo i dobile instrukcije na\u0161ih kolega. Spakovale smo se i iza\u0161le iz sobe na doru\u010dak. Trpezarija je bila puna planinara koji su se ve\u0107 pakovali za uspon. Iza\u0161le smo napolje i ugledale smo kako se na vrhovima Triglava smenjuju oblaci.<\/p>\n

Spremne za uspon sa kacigama, pojasom i ferata setom, uputile smo se podno stene na stazu ka Malom Triglavu. Od Kredarice do vrha ide opasan i te\u017eak uspon, osiguran klinovima i sajlama skoro u celoj du\u017eini. Ovaj deo zahteva dosta fizi\u010dke pripremljenosti i ve\u0161tine da bi se sigurno savladao. Uspon je vrlo strm i opasan, ali ako se po\u0161tuju sva planinarska pravila u penjanju, sigurno savladiv. Staza je markirana, na po\u010detku mi se \u010dinilo da je kao i sve druge ve\u0107 penjane ferate, malo vi\u0161e adrenalina od uobi\u010dajenog. Pa\u017eljivo, polako i stabilno smo se penjale ka Malom Triglavu preko Ledni\u010dkog prevala.<\/h3>\n

\"Uspon<\/p>\n

\"Pogled<\/p>\n

Na Malom Triglavu smo uspele da uhvatimo pogled ka domu gde se nalazio i helihopter kojeg smo \u010duli pri samom izlasku sa vertikale na deo grebena. Na tom mestu smo se srele sa gospodinom iz Italije koji se vra\u0107ao sa vrha u dom Kredarica. Naravno kad se sretnete na ovim visinama sa nekim koga poznajete, mnogo se obradujete. Razmenili smo iskustva, pro\u0107askali, pozdravili se i po\u017eelele gospodinu lak korak i vedro nebo narednih dana. Oblaci su se smenjivali, a vetar poja\u010dano duvao. Pre\u0161av\u0161i deo pri blagom spustu, na\u0161le smo se na uskom grebenskom delu izme\u0111u Malog i Velikog Triglava, gde smo se mimoilazile sa grupom planinara koji su se vra\u0107ali sa vrha.<\/p>\n

Mnogi planinari nisu imali adekvatnu opremu i uprkos svemu davali su lo\u0161 primer drugima, kako ne treba da se penje na ovakve vrhove. Na mnogim mestima du\u017e celog grebena nailazile smo na plo\u010de sa imenima nastradalih uglavnom od strele (groma). Taj vidljivi podatak na stazi uglavnom pokazuje realno stanje ovakvih eksponiranih vrhova i ukazuje na dodatan oprez na stazi. Eksponiranu deonicu grebena smo prelazile sa jakim udarima vetra koji su navla\u010dili oblake kroz koje smo prolazile. Kroz izmaglicu nam se nazirao i vrh, ali do njega nas je \u010dekao jo\u0161 jedan zahtevan uspon koji smo uspe\u0161no savladale.<\/h5>\n
\"Uspon
Uspon na Triglav<\/figcaption><\/figure>\n
Stigav\u0161i na vrh, zatekle smo 50-ak planinara koji su se naizmeni\u010dno fotografisali i u\u017eivali u uspehu koji su ostvarili. Kao i njima i nama se nije ukazao pogled na okolne vrhove, ali je to razlog vi\u0161e da ponovo posetimo Triglav.<\/h6>\n
Vrh je ozna\u010den sa \u010deli\u010dnim Alja\u017eevim stolpom, koji u su\u0161tini slu\u017ei kao skloni\u0161te za nekoliko planinara. Na vrhu je i metalni \u017eig, \u0161tambilj ili pe\u010dat, koji se udara kao potvrda boravka na njemu. Iskoristile smo priliku da se okrepimo energetskim barovima, fotografi\u0161emo sa maramama i pionirskim kapicama kako bi ovekove\u010dile ovaj sve\u010dani trenutak.<\/h6>\n
\"Vrh
Vrh Triglav 2864 m, Alja\u017eev stolp<\/figcaption><\/figure>\n

\"Vrh<\/p>\n

Pe\u010datirale smo papir koji nam je bio pri ruci i krenule nazad. Ka domu Planika smo se kretale istom stazom do ukr\u0161tanja sa stazom kojom smo se popeli od Kredarice. Tu smo skrenule desno ka Triglavskim vratima i domu Planika.<\/strong> Ovaj deo staze je sli\u010dan delu staze od Kredarice do Malog Triglava, sa malo bla\u017eim nagibom, tako\u0111e obezbe\u0111en sajlama i klinovima.<\/h6>\n

\"Uspon<\/p>\n

\"spust<\/p>\n

\"Uspon<\/p>\n

Ispostavilo se da smo bile vodi\u010di dela grupe koji je bio za nama i pratio nas, ka\u010de\u0107i se karabinerima za sajle. Na toj deonici smo imale fantasti\u010dan pogled na oba doma i \u010dinilo se da sti\u017eemo do Planike za 10 minuta, \u0161to nije bio slu\u010daj. Nakon spu\u0161tanja niz kratki kuloar, ubrzo smo se na\u0161le i na siparu, gde vi\u0161e nije bilo sajle. Tu smo ugledale i divlje koze sa mladuncima koje su se verale po stenama unaokolo. Na tom mestu smo se mimoilazile sa mnogim planinarima koji su i\u0161li na uspon. Vetar je sve sna\u017enije duvao, a mi smo na\u0161le zaklon kako bi napravile kratku pauzu i ispratile fotografijama okru\u017eenje u kojem smo se na\u0161le. Ostatak staze do doma je bio veoma lako savladati, posle svih izazova sa kojima smo se susrele tokom ova dva dana.<\/p>\n

\"hiking<\/p>\n

\"planinarenje<\/p>\n

Dom Planika se nalazi na 2401 mnv, na visokom platou Ledina na ju\u017enoj strani Triglava.<\/strong><\/h3>\n

Prvu vikendicu podigli su inicijatori bohinjskih prijatelja Triglava i otvorena je 18. septembra 1871. godine. U po\u010detku se zvao Triglavski hram. Vikendica je propala do 1875. Godine 1877. Nema\u010dko-austrijsko planinsko dru\u0161tvo je na ovom mestu podiglo novu kolibu, a 1880. prodata je Austrijskom turisti\u010dkom klubu, koji ju je obnovio i otvorio pod imenom \u201eKoliba Marije Terezije\u201d. Posle II svetskog rata dom i kolibu preuzima PD Gorje, a ispostava dobija svoj sada\u0161nji naziv, koja je 1993.godine izgra\u0111ena i sve\u010dano otvorena kao novi kompleks. <\/p>\n

\"Planinarski
Planinarski dom Planika, spust sa Triglava<\/figcaption><\/figure>\n

Planinarski dom raspola\u017ee sa 80 mesta u dve restoranske sale i barom. Na klupama doma ima 40 mesta. U domu ima 82 le\u017eaja u 10 soba, a 41 le\u017eaj je u dve spavaone. Postoji toalet i umivaonik sa hladnom tehni\u010dkom vodom. Ugostiteljski prostori se greju pec\u0301ima i centralnim grejanjem (solarni paneli). Ima struje i signala za mobilni telefon.<\/p>\n

U domu smo se zagrejale uz vru\u0107 \u010daj, a simpati\u010dni mladi momci i devojke su bili prijatni, ljubazni i gostoljubivi. Ispred doma smo upoznali zabavnu grupu Slovenaca koji su tek stizali od Pokljuke. Njihova grupa je krenula ka najvi\u0161em vrhu, ali s obzirom na sna\u017ean vetar koji je sve ja\u010de duvao deo ekipe je bio spreman da ostane u domu. Njihova ekipa je bila sredove\u010dnih godina, a zabavni Slovenac je ispri\u010dao, da ako se nisi popeo na Triglav, nisi pravi Slovenac, i da on to ne mora ni da bude.<\/em><\/strong><\/p>\n

Sa\u010dekav\u0161i njihovu \u010dlanicu da pristigne do doma, u znak podr\u0161ke, svi smo joj aplaudirali. Dok se ona borila sa vetrom koji joj se duvao u prsa, razmi\u0161ljala sam kako mi imamo sre\u0107e \u0161to se spu\u0161tamo iz doma i vetar \u0107e nam duvati u le\u0111a. Deo staze koji je i\u0161ao serpentinama i niz sipar, sa udarima vetra, nije bio ni malo lak, sve dok nismo za\u0161le malo ni\u017ee u zavetrinu do prevoja i ukr\u0161tanja staza na Konjskom sedlu.<\/p>\n

Odlu\u010dile smo da napravimo kratku pauzu i tog momenta se po tre\u0107i put srele sa Italijanom kojeg smo upoznale na tom istom mestu dan pre. Iznena\u0111eni svo troje, ovog puta, umesto pitanja ko \u010dasti, produ\u017eile smo pauzu i razmenili kontakte i iskustva. Pokazao nam je na kartama staze i lokacije koje \u0107e narednih dana da obilazi. Pre polaska, ostavio nam je slatki\u0161e i istinski sam se ose\u0107ala kao devoj\u010dica, koja je srela bri\u017enog oca na stazi. On je po\u017eurio da zavr\u0161i stazu pre sumraka, jer ga je \u010dekala vo\u017enja do druge destinacije i pe\u0161a\u010dka staza do doma sa druge strane planine. Mi smo laganim koracima krenule ka poznatoj stazi i Vodnikovom domu.<\/h6>\n

\"Triglav,<\/p>\n

\"Vodnikov
Vodnikov dom, Triglav<\/figcaption><\/figure>\n

Na delu uspona gde po\u010dinje sajla srele smo grupu veselih Slovenaca, penzionera sa kojima smo se nasmejale i ispri\u010dale. Oni su se uputili ka domu Planika, gde \u0107e provesti no\u0107 i sutra se vratiti istom stazom nazad. U Vodnikovom domu sa najlep\u0161im pogledom okrepile smo se toplom supom i ogrejale sun\u010devim zracima. Do krajnje ta\u010dke sa koje smo krenule na planinarenje i gde nas je \u010dekao auto imale smo 8,5 km.<\/strong> U povratku smo na Studorskom prevalu napravile kratku pauzu i nastavile pe\u0161a\u010denje kako bismo pre mraka iza\u0161le iz \u0161ume. Mimoi\u0161le smo se sa par planinara koji su se uputili ka domu, pozdravili smo se, pro\u0107askali i nastavili svako svojim putem. Poslednja deonica makadama gde vi\u0161e nikog nije bilo u \u0161umi, mi se u\u010dinila kao ve\u010dnost. Bile smo premorene i stigav\u0161i do vozila, \u010dekala nas je kratka vo\u017enja do mesta Koritno, gde smo se smestile i provele jos dve no\u0107i.<\/p>\n

Bio je ovo kondiciono izuzetno zahtevan dan. Na stazi dugoj oko 19 km za taj dan, savladali smo ukupno 1500 m uspona i oko 2700 m ukupnog spusta! <\/h5>\n

Dan \u010detvrti: Bled – Sava Dolinka<\/strong><\/h2>\n

Ujutru posle doru\u010dka uputile smo se ka Blejskom kanjonu Vintgar<\/strong> gde smo imale nameru da pro\u0161etamo i obi\u0111emo vodopad \u0160um. Zbog poplava koje su zadesile Sloveniju i poru\u0161ile mostove i pe\u0161a\u010dke staze koritom reke, park je bio zatvoren za posetu. Do ove klisure duga\u010dke 1,6 km, otkrivene 1891. dolazi se preko mostova na rasponu od 500 m.<\/p>\n

U povratku smo posetile tvr\u0111avu na Bledskom jezeru i muzej papira<\/strong>, gde smo bile autori izabrane fotografije, kao i brzinskog kursa same izrade. Posetile smo muzej Slovenije u samoj Tvr\u0111avi, zatim smo na obali Bledskog jezera, probale \u010duvene bledske krempite<\/strong>. Dale su nam pogonsku energiju da obi\u0111emo pun krug oko jezera i u\u017eivamo u bajkovitim scenama.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"Jezero<\/p>\n

\"Bledsko<\/p>\n

Popodne smo iskoristile za obilazak kampa \u0160obec na obali Save Dolinke. <\/strong>Kamp nas je odu\u0161evio samom organizacijom, brojnim posetiocima, sadr\u017eajima i svim potrebnim uslovima koje jedan kamp treba da poseduje.<\/p>\n

\"Kamp<\/p>\n

Dan peti: Vodopad Savica – Bohinjsko jezero – Radovljica – Beograd<\/strong><\/h2>\n

Ujutru smo obi\u0161li vodopad Savica, jedan od najatraktivnijih i najlep\u0161ih tirkiznih vodopada u Sloveniji. Udaljen je od Bleda oko 30 minuta vo\u017enje i nalazi se nedaleko od Bohinjskog jezera. Visok je 78 m i napaja se iz Crnog jezera, jednog od 7 jezera koji se nalaze u dolini Triglava. Vodopad Savica nastaje od reke Savice, koja se uliva u Bohinjsko jezero i koja stvara reku svima poznatu kao Sava Bohinjka. Prilikom spajanja sa Savom Dolinkom u Sloveniji, \u010dini po\u010detak upravo one Save koja prolazi kroz Beograd.<\/h3>\n
\"Slap
Slap Savica, Triglav<\/figcaption><\/figure>\n
U povratku smo pro\u0161etale do Bohinjskog jezera, gde nas je Sava Bohinjka do\u010dekala u svoj svojoj lepoti.<\/strong> \u010cista i bistra, namamila nas je da pri\u0111emo obali i zaronimo ruke u nju. U\u017eivale smo u njenoj blizini.<\/h5>\n
\"Sava
Sava Bohinjka<\/figcaption><\/figure>\n
\"Bohinjsko
Bohinjsko jezero, Triglav<\/figcaption><\/figure>\n

Oko Bohinjskog jezera se nalaze i table sa zanimljivim pri\u010dama o Zlatorogu,<\/strong> mitskim bi\u0107em koje se navodno skriva u planinama. Mo\u017eete se uputiti u potragu za njim, jer legenda ka\u017ee da onaj ko vidi Zlatoroga \u0107e biti nagra\u0111en neverovatnom sre\u0107om. Ali budite oprezni, Zlatorog je srame\u017eljivo stvorenje i retko se prikazuje ljudima.<\/p>\n

\"Zlatorog<\/p>\n

Bohinjsko jezero je najvec\u0301e trajno prirodno jezero u Sloveniji. Jezero je glacijalno-tektonskog porekla. Glavna pritoka jezera je reka Savica, a iz jezera te\u010de reka Jezernica. Nalazi se na oko 500 mnv, najve\u0107e dubine oko 45 m i povr\u0161ine oko 320 ha. Godine 1981. Bohinjsko jezero je uklju\u010deno u Triglavski nacionalni park.<\/h5>\n

\"Bohinjsko<\/p>\n

\"Bohinjsko<\/p>\n

Nedaleko od jezera posetili smo skriveno naselje Staru Fru\u017einu.<\/strong> Stara Fu\u017eina<\/a> je tipi\u010dno alpsko selo sa o\u010duvanim starim seoskim kuc\u0301ama. Naselje je postojalo vec\u0301 u predrimskom dobu. <\/p>\n

\"Mostnica,
Mostnica, Stara Fu\u017eina<\/figcaption><\/figure>\n
\"Stara
Stara Fru\u017eina<\/figcaption><\/figure>\n

U povratku za Srbiju, svratili smo u mesto Radovljica<\/strong>, prestonicu slovena\u010dkog p\u010delarstva i \u010dokolade. \u0160armantni Linhartov trg krase kuc\u0301e iz XVI, XVII i XVIII veka. Grad sa najvi\u0161e sunca u Gorenjskoj. Pro\u0161etale smo starim delom grada, posetile prodavnicu \u010dokolade, ru\u010dale u restoranu sa pogledom na Savu Bohinjku. Zadovoljno u popodnevnim satima smo krenule put Srbije.<\/p>\n

Na na\u0161oj petodnevnoj avanturi smo videle i do\u017eivele mnogo, a zagrebale i istra\u017eile samo deli\u0107 nacionalnog parka Triglav. Destinacija koju svakako vredi pose\u0107ivati iznova i kojoj \u0107emo se sigurno vra\u0107ati i mo\u017eda sresti Zlatoroga. \ud83d\ude42<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kao uvod u ovu istraziva\u010dku akciju i uspon na Triglav, po\u010de\u0107u od samog po\u010detka. Te 2016. od kada sam „prohodala“…<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":1437,"comment_status":"closed","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[18],"tags":[],"class_list":["post-1354","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-planinarenje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1354","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1354"}],"version-history":[{"count":27,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1354\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1518,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1354\/revisions\/1518"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1437"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1354"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1354"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1354"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}