{"id":1266,"date":"2022-08-06T14:17:45","date_gmt":"2022-08-06T12:17:45","guid":{"rendered":"http:\/\/biljana.photography\/?p=1266"},"modified":"2022-08-29T13:33:07","modified_gmt":"2022-08-29T11:33:07","slug":"via-ferrata-berim-rugovska-klisura","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/biljana.photography\/en\/via-ferrata-berim-rugovska-klisura\/","title":{"rendered":"Avantura na stenama Berima i Rugovske klisure"},"content":{"rendered":"

Avantura o kojoj \u0107u pisati po\u010dinje u Beogradu, septembra 2019. U organizaciji Explore Serbia<\/a>, na sever Kosova i ovu uzbudljivu avanturu, uputilo se 7 ambicioznih \u017eena i bla\u017een me\u0111u nama, Du\u0161an. Na\u0161 glavni cilj je bila via ferrata Berim. Ne znaju\u0107i \u0161ta da o\u010dekujemo i kako \u0107emo biti do\u010dekani, na teritoriji na kojoj ratovi nikada nisu ni prestajali (mo\u017eda zahvaljuju\u0107i medijima), bili smo pomalo zabrinuti, a ujedno i radosni \u0161to \u0107emo posetiti i centre duhovnosti.<\/strong><\/h2>\n

Smatram da ovo ipak nije medijska senzacija (mada bi mo\u017eda trebalo da bude) i presko\u010di\u0107u ono o \u010demu se svakodnevno pi\u0161e kada je Kosovo u pitanju. Vrati\u0107u se na po\u010detak na\u0161eg putovanja i glavnom razlogu zbog koga smo krenuli, a to su: prirodne lepote, via ferrata Berim i via ferate u Rugovskoj klisuri, manastiri Pe\u0107ka partijar\u0161ija i Visoki De\u010dani.<\/h3>\n

Dan prvi: Beograd – Zve\u010dan<\/strong><\/h2>\n

Polazak je bio u petak oko 17h sa Novog Beograda. Osim \u0161to je bio zadu\u017een za sigurnu i bezbednu vo\u017enju, Du\u0161an je bio i deo na\u0161eg tima na ovoj akciji. Krenuli smo ka Zve\u010danu, gde smo bezbedno stigli oko pono\u0107i i smestili se. Na grani\u010dnom prelazu nije bilo zadr\u017eavanja, osim \u0161to smo imali policijsku kontrolu u samom naselju, nadomak sme\u0161taja. Policija nam je tra\u017eila evropski obrazac o saobra\u0107ajnim nezgodama, koji nismo mogli da prona\u0111emo u vozilu od silnih papira prevoznika od koga smo iznajmili vozilo. Marija, jedna od putnica je prepoznala jednog od policajaca, jer joj je otac iz tog kraja. Posle kra\u0107e komunikacije sa njima, iako su imali nameru da nas isklju\u010de iz saobra\u0107aja, dozvolili su nam da nastavimo vo\u017enju do samog sme\u0161taja. Dobili smo upozorenje da za nastavak sutra\u0161njeg  putovanja obezbedimo neophodan papir, ukoliko ga ne prona\u0111emo u vozilu.<\/p>\n

Doma\u0107in u sme\u0161taju nas je presreo svojim vozilom, jer smo se javili da kasnimo zbog kontrole. Predvodio nas je poslednji kilometar do samog doma\u0107instva. Umorni od puta, raspakovali smo se i krenuli na odmor za sutra\u0161nju akciju koja je bila po programu \u2013 poseta Pe\u0107koj Patrijar\u0161iji, penjanje na via ferate Mat i Ari i poseta Visokim De\u010danima.<\/p>\n

Dan drugi: Pe\u0107ka patrijar\u0161ija, Rugovska klisura – via ferate Mat i Ari, Visoki De\u010dani<\/strong><\/h2>\n

U ranim jutarnjim \u010dasovima krenuli smo ka Pe\u0107koj patrijar\u0161iji. Usput smo svratili do Marijinog brata po evropski obrazac, zahvalili se srda\u010dnom pozivu na kafu njenoj tetki i nastavili vo\u017enju kroz Kosovsku Mitrovicu. Tu smo prepoznali ulazak u metohijski deo. Stigav\u0161i u Pe\u0107, svratili smo na Petrolovu benzinsku pumpu, sa namerom da popijemo kafu. Me\u0111utim, u poku\u0161ajima da ostvarimo kontakt i na engleskom sa radnikom, jedino smo razumeli da aparat za kafu ne radi, te smo nastavili put do manastira. Na ulazu u manastirski kompleks, policajac nas je legitimisao i uputio na kapije manastira.<\/p>\n

Pe\u0107ka patrijar\u0161ija<\/strong><\/a><\/h3>\n

Manastir Pe\u0107ka patrijar\u0161ija je skup crkava na domaku Pe\u0107i, kraj Pe\u0107ke Bistrice, a na ulazu u Rugovsku klisuru. Pe\u0107ka patrijar\u0161ija je jedan od najzna\u010dajnijih spomenika srpske pro\u0161losti. U njoj se vekovima nalazilo sedi\u0161te i mauzolej srpskih arhiepiskopa i patrijarha.<\/h3>\n
\"Pe\u0107ka
Pe\u0107ka patrijar\u0161ija<\/figcaption><\/figure>\n

Od svoga postanka u 13. veku, Patrijar\u0161ija je okupljala u\u010dene teologe, vrsne knji\u017eevnike i obdarene umetnike i svi su oni u njoj ostavljali svedo\u010danstva o svom pregala\u0161tvu. Stoga je ona danas ne samo staro sredi\u0161te srpske crkve, ve\u0107 i mesto gde se \u010duva zna\u010dajna umetni\u010dka zaostav\u0161tina, zbog \u010dega je 2006. od strane UNESCO-a progla\u0161ena za mesto svetske kulturne ba\u0161tine. Manastir je do 2013.godine \u010duvao KFOR, a od tada kosovska policija.<\/p>\n

Cvrkut ptica u rajskoj ba\u0161ti manastirskog kompleksa, miris tamjana koji se me\u0161ao sa mirisom ru\u017ea, treba do\u017eiveti i osetiti.<\/p>\n

Nakon obilaska kompleksa, pod utiscima i omamljeni energijom ovog \u010dudesnog svetog mesta, okupili smo se iznad manastirskog kompleksa. Pred polazak ka Rugovskoj klisuri, svratila sam u restoran u blizini, kako bih poru\u010dila kafu za poneti. Mladi i ljubazni doma\u0107in je sve kafe servirao na kartonske tacne kako bih zgodnije ponela mojim prijateljima. Dok je pripremao kafu, pro\u0107askali smo o hrani koja se u tom momentu pripremala – teletina ispod sa\u010da. Miris se \u0161irio pa celom restoranu, da nisam mogla da odolim, a da ne zavirim ispod poklopca koji je doma\u0107in podigao. Divan mladi momak nas je ispratio i po\u017eeleo nam sre\u0107an put! Okrepljeni kafom, na\u0161e putovanje smo nastavili ka na\u0161em slede\u0107em cilju u Rugovskoj klisuri iznad Pe\u0107ke Bistrice, ka feratama, Mat i Ari.<\/strong><\/p>\n

Na dogovorenoj lokaciji nas je \u010dekao lokalni vodi\u010d, Albanac, koji pri\u010da srpski. Upoznali smo se se njime, doru\u010dkovali i pripremali se za ferratu. <\/p>\n

\"Via<\/p>\n

Via ferrata predstavlja put po nepristupa\u010dnim stenovitim terenima.<\/a> Uspon se vr\u0161i uz pomo\u0107 metalnih gazi\u0161ta (pre\u010dki), klinova, \u010deli\u010dnih merdevina, dodatno osiguranih sa \u010deli\u010dnom sajlom. Nastale su tokom Prvog svetskog rata za potrebe austrijske i italijanske vojske u Dolomitima. To su staze po stenama, na kojima su ugra\u0111ena gvozdena pomagala. U dana\u0161nje vreme predstavljaju pravu turisti\u010dku atrakciju, jer se nalaze na atraktivnim predelima. „\u010celi\u010dni put“, kako se jo\u0161 i naziva, namenjen je svima onima koji \u017eele da se penju po stenama, a nemaju alpinisti\u010dko iskustvo. To je zapravo i prvi korak ka alpinizmu. Ose\u0107aj je sli\u010dan: na steni ste, noge su vam na merdevinama, klinovima ili prirodnom osloncu, ali ste osigurani za \u010deli\u010dnu sajlu koja prolazi kroz klinove na steni i prati via ferrata stazu.<\/h5>\n

\"oprema<\/p>\n

Tehni\u010dka oprema koja se koristi za penjanje na via ferati se tokom vremena razvijala i unapre\u0111ivala od \u0161ture i nebezbedne, do savremene i kompletne sa visokim stepenom bezbednosti. Sva oprema koja se upotrebljava je atestirana i sertifikovana od strane relevantnih institucija. Upotrebljava se isklju\u010divo oprema koja je namenjena za tu svrhu, sertifikovana je po me\u0111unarodnim UIAA standardima. Pod opremom se podrazumeva via ferata set i kaciga, koji smo imali obezbe\u0111en od strane organizatora i uklju\u010den je u cenu akcije.<\/strong> Ono \u0161to je najva\u017enije pri tehnici kori\u0161\u0107enja seta je da se uvek, ali uvek naizmeni\u010dno ka\u010dite na sajlu i da uvek budete zaka\u010deni bar jednim karabinerom.<\/strong> Ukoliko \u017eelite da odmorite ruke, zaka\u010dite se i sa sigurnosnom gurtnom i opustite.<\/p>\n

Posle kra\u0107e obuke, u koloni, krenuli smo na prvu feratu Mat (te\u017eina A\/B). Ona je uglavnom horizontalna i staza vodi kroz drevne pe\u0107ine i ostatke nekada\u0161njih utvr\u0111enja. Sa njih se pru\u017ea prelep pogled na Rugovsku klisuru i Pe\u0107ku Bistricu.<\/h3>\n

\"via<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Na po\u010detku staze je kratak vertikalni uspon do jedne male pe\u0107ine, posle koje se staza uglavnom pru\u017ea horizontalno, sa kratkim vertikalama. Svi ljubitelji prirode i turisti, naravno oni koji se ne pla\u0161i visine, mogu da pre\u0111u ovu stazu. Ferata Mat traje taman toliko koliko je potrebno da se zagrejemo i pripremimo za feratu Ari. Dok smo se penjali, na vertikalnoj visokoj steni na koju smo bili priljubljeni, ispod nas, porodice sa decom su u\u017eivale u pikniku i kupanju. Mi smo u\u017eivali u prizoru i fenomenalnom pogledu na njih i okru\u017eenje, pozirali i fotografisali se. Pauzu smo napravili na mestu starog utvr\u0111enja, isposnice, mo\u017eda nekada\u0161njeg hrama. Bila sam impresionirana prostornim ure\u0111enjem, golim i ruiniranim zidinama, svodom na prednjem delu, koji se mnogo bolje isticao posmatraju\u0107i ga iz unutra\u0161njeg dela samog prostora u steni.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"svodovi<\/p>\n

\"Via<\/p>\n

Posle kra\u0107e pauze i \u0107askanja, nastavili smo feratom Ari (te\u017eina B\/C) koja je malo zahtevnija jer je njena staza uglavnom vertikalna.<\/h3>\n

Obe ferate se prelaze za 3,5 sata. Prvo pravo adrenalinsko iskustvo, stekla sam na toj ferati. Koristila sam svaki momenat da snimcima i fotografijama zabele\u017eim jedinstveni do\u017eivljaj na vertikalnoj steni kojom smo se penjali do najviseg kamena.<\/p>\n

\"via<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Stigav\u0161i do samog kraja uspona na ferati Ari, pru\u017eao nam se pogled na Pe\u0107 i okolinu. Doma\u0107in nas je uputio u jedan restoran na samoj obali Pe\u0107ke Bistrice gde mo\u017eemo da se okrepimo hladnim pi\u0107em i u\u017eivamo u lepoti kanjona.<\/h5>\n
\"Rugovska
Rugovska klisura, pogled na Pe\u0107<\/figcaption><\/figure>\n

\"\"<\/p>\n

\"Pe\u0107ka
Pe\u0107ka Bistrica, Rugovska klisura<\/figcaption><\/figure>\n

U povratku planinarskom stazom, okrepili smo se jabukama koje smo prona\u0161li na stazi i osve\u017eili po vrelom danu. Stigav\u0161i do prevoza, pozdravili smo se sa ljubaznim vodi\u010dem i krenuli u pravcu restorana. Na parkingu ispred samog ulaska u tunel smo parkirali vozilo i spustili se do bajkovitog mesta gde se nalazio restoran. Tamo nas je do\u010dekao starac koji je \u010duvao objekat. Lako smo se sporazumeli sa njim, nije pri\u010dao, ali nas je sve razumeo i na srpskom. Hladno pi\u0107e iz drvenog korita koje se hladilo u reci, svima je prijalo. Lepota kanjona, stena, mosta, vode, je bio pravi odmor za o\u010di posle dana\u0161nje vreline na stenama, gde smo svi sa lako\u0107om popeli obe ferate. Usledio je nastavak putovanja ka Visokim De\u010danima.<\/p>\n

Posle jednog pogre\u0161nog skretanja, bili smo na dobrom putu ka manastiru gde smo morali da stanemo pred rampu i pro\u0111emo KFOR, koji nas je propustio do manastira.<\/p>\n

Manastir Visoki De\u010dani<\/a><\/h3>\n

Sam manastir se nalazi u udolini pored reke De\u010danske Bistrice i ispod masiva Prokletija. Zadu\u017ebina je kralja Stefana III De\u010danskog i cara Du\u0161ana. Gradnja je zavr\u0161ena 1335. godine, a freske su zavr\u0161ene oko 1350. godine. Manastir je posve\u0107en Hristu Pantokratoru i Vaznesenju Gospodnjem \u2013 Spasovdanu. Mo\u0161ti kralja Stefana De\u010danskog i Jelene De\u010danske po\u010divaju u manastiru. Kada su Turci hteli De\u010dane da pretvore u d\u017eamiju 1692. godine, dogodilo se \u010dudo kojim su u tome bili spre\u010deni i koje se pripisuje njoj.<\/h3>\n

UNESCO je proglasio manastir De\u010dani za mesto svetske kulturne ba\u0161tine 2004. Njegove freske su jedan od najvrednijih primera u vizantijskom slikarstvu i dragocen zapis o \u017eivotu u XIV veku.<\/h3>\n
\"Manastir
Manastir Visoki De\u010dani<\/figcaption><\/figure>\n

\"\"<\/p>\n

Manastir pripada Eparhiji ra\u0161ko-prizrenskoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog zna\u010daja.<\/p>\n

Posle obilaska kustos nas je sproveo u konake gde smo bili poslu\u017eeni hranom i pi\u0107em i imali priliku da se upoznamo sa svakodnevnim \u017eivotom monaha. Kako van manastira, tako i u samom manastiru postoji hijerarhija, svakodnevni poslovi i manastirska ekonomija. Pred sam odlazak posetili smo suvenirnicu, gde smo mogli da se snabdemo hranom, pi\u0107em, ru\u010dnim radovima monaha i doma\u0107im proizvodima. Ispri\u010dali smo se sa jednim od njih koji je tog dana bio zadu\u017een da nas poslu\u017ei i do\u010deka u tom objektu. Emotivno ganuti, pozdravili smo se sa gostoljubivim doma\u0107inima i duhovnim svetim mestom. Na samoj kapiji su nas ispratila i crkvena zvona koja su se oglasila za ve\u010dernju slu\u017ebu.<\/p>\n

http:\/\/biljana.photography\/wp-content\/uploads\/2022\/08\/zvona.mp4<\/a><\/video><\/div>\n
Pod utiskom i sa setom, put smo nastavili ka Zubinom Potoku.<\/h5>\n

Obzirom da na\u0161e telefonske mre\u017ee nemaju pokrivenost signalom na podru\u010dju ju\u017ene pokrajine, bili smo prinu\u0111eni da koristimo offline mape i navigaciju. U jednom momentu nas je navigacija usmerila na najkra\u0107i mogu\u0107i put na koji smo skrenuli. Videli smo da nije pogodan za na\u0161e vozilo, te smo se okrenuli i nastavili du\u017eim putem ka Zubinom Potoku. Stigav\u0161i u sme\u0161taj, ve\u010derali smo, dru\u017eili se i popunili obrazac koji smo dobili od organizatora za sutra\u0161nji uspon na Berim. \u010citala sam stavku po stavku, odmah na po\u010detku, kontakt bliske osobe u slu\u010daju nezgode. Dooooobrooooo! Pi\u0161em sestrin broj, popunjavam ostatak upitnika i pitam se gde mi to idemo…??? Po prvi put shvatam ozbiljno situaciju i postajem nesigurna. Ne znam \u0161ta da o\u010dekujem. Da li je to zaista tako zahtevno, da li ja to uop\u0161te mogu da pre\u0111em? Milion pitanja \u2013 odgovori sutra! Po\u017eelim laku no\u0107 drugarici i \u201czaspim\u201d sa nabildovanim mozgom…<\/p>\n

Dan tre\u0107i: Zubin Potok, via ferrata Berim<\/strong><\/h2>\n

Pre samog svitanja, kre\u0107emo put Mokre gore, Lepotice Balkana,<\/em> kako je Jovan Cviji\u0107 opisao. Ona pripada severnom planinskom masivu Prokletija, nastavlja se ni\u017ee na planinu Rogoznu, koju klisura reke Ibar odvaja od ju\u017ene strane Kopaonika. Planina Mokra Gora je poznata po \u017eivopisnoj netaknutoj prirodi, bogatoj flori i fauni, endemskim vrstama, po prelepim vidikovcima, a njeni najvi\u0161i vrhovi su: Pogled (2155 m), Beleg (2151m) i Berim (1731 m).<\/h3>\n
Na putu do na\u0161e po\u010detne ta\u010dke, Previja, pro\u0161li smo pored jezera Gazivode. Jezero je nastalo pregra\u0111ivanjem reke Ibar i du\u017eine je 24 km.<\/h5>\n
\"Jezero
Jezero Gazivode<\/figcaption><\/figure>\n

Na\u0161 doma\u0107in vodi\u010d Danilo, pobrinuo se da na\u0161e putovanje do polazne ta\u010dke bude maksimalno olak\u0161ano. I\u0161ao je ispred nas svojim vozilom i bio navigacija. Od Previje smo krenuli na pe\u0161a\u010dku stazu u du\u017eini od 2 km do samog kampa. Danilo je ljubazan, mlad i ambiciozan momak iz organizacije Outdoor in<\/a>, koja se godinama bavi razvojem turizma Ibarskog Kola\u0161ina. Kako nam je rekao, ljubav prema zavi\u010daju i po\u017ertvovanost su jedni od najva\u017enijih faktora za opstanak na ovom podneblju. Posle kratkog upoznavanja, Danilo nam je pokazao na\u0161 dana\u0161nji cilj, jedan od vrhova Mokre gore – Berim. Berim je karakteristi\u010dan po 4 \u0161iljasta vrha, naizgled kao zubi, od kojih je svaki slede\u0107 vi\u0161i od prethodnog. Berim je re\u010d persijskog porekla koji ozna\u010dava glagol kretanja, a najbolje se prevodi kao poziv na akciju \u2013 IDEMO!<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Stigav\u0161i do kampa, doru\u010dkujemo lunch paket koji su nam pripremili doma\u0107ini u preno\u0107i\u0161tu. Zadu\u017eujemo i obla\u010dimo opremu, nakon \u010dega dolazimo do jedne kratke vertikalne stene od par metara (mini via ferate). Tu dobijamo uputstvo od lokalnog vodi\u010da i mogu\u0107nost da probamo tehnike kretanja po steni. Po\u0161to smo prethodnog dana svi uspe\u0161no pro\u0161li obe ferate, odlu\u010dili smo se da domah krenemo na Berim! Kre\u0107emo u koloni, ostajem poslednja, kako bih mogla sve zabele\u017eiti fotoaparatom i du\u017ee u\u017eivati u krajoliku.<\/p>\n

\"via<\/p>\n

Via ferrata Berim spada u red srednje te\u0161kih puteva (C\/D) me\u0111unarodno priznatih skala.<\/h3>\n

Posle kratkog visokogorskog penjanja, dolazimo ispod duge vertikalne stene na kojoj se nalazi par previsa, sa kojima se do sada nisam susretala. Osim \u0161to se penjemo po vertikalnoj steni, imamo i tehni\u010dki deo deonice gde moramo da se izvijemo telom unazad i horizontalno obi\u0111eno takozvani stoma\u010di\u0107 ili izbo\u010dinu, kako bi se popeli na vi\u0161i deo stene. Do tog momenta mi se sve \u010dinilo lakim. Posmatram svoj tim kako se penje, vidim ne\u010dije noge kako se tresu, sugestijom po\u010dinju i devojci ispod nje tako\u0111e da se tresu noge.<\/p>\n

\"via
Prva i najizazovnija vertikala, via ferrata Berim<\/figcaption><\/figure>\n

Ka\u010dim se gurtnom na \u010deli\u010dni deo i odmaram, kako ne bih gubila snagu dok \u010dekamo. Vodi\u010d se vra\u0107a po devojku koja se tehni\u010dki nije mogla sna\u0107i u tom trenutku. Ne \u010dujem o \u010demu razgovaraju, ali vidim da je ispred njega i da je preuzela ulogu vodi\u010da na ovoj akciji, \u0161to smatram odli\u010dnom psiholo\u0161kom snagom i divim se svakom njenom koraku. Dolazim do te deonice, zaista najnezgodniji delovi na kompletnoj ferati koja je duga oko 4 km i penje se oko 5 sati. Snalazim se, ali dosta gubim snagu u rukama. Sti\u017eem do drugog dela sli\u010dnog previsa, prelazim ga, lagano pratim grupu, osvr\u0107em se okolo sebe i vi\u0161e ne vidim start odakle smo krenuli. Ispod sebe sam samo videla kro\u0161nje drve\u0107a, samo zelenilo, to mi je bio znak, da smo se popeli dosta visko.<\/p>\n

Ubrzo sti\u017eemo do pe\u0107ine, gde pravimo pauzu za u\u017eivanje u prelepom pogledu. Fotografi\u0161emo se na klupici, koja se nalazi u pe\u0107ini na samoj ivici stene.<\/h5>\n

\"\"<\/p>\n

\u0160iba nas adrenalin, prozivaju me da sednem i slikam se… nisam se ba\u0161 gurala \ud83d\ude00 Moj izgovor je bio da moram ponovo da do\u0111em. Izme\u0111u ostalog bila sam poslednja u timu koja je taman pristigla, a ekipa je nastavila dalje penjanje kroz okno pe\u0107ine. Mesto za odmor na klupici je potpuno bezbedno, jer smo i na njoj prika\u010deni karabinerima. Najva\u017enije pravilo na ferati je da se nikad, ali nikad ne skidate sa sajle, \u010dak i ako teren nije toliko nebezbedan.<\/strong><\/p>\n

\"Izlazak
Izlazak iz pe\u0107ine, via ferrata Berim<\/figcaption><\/figure>\n

Nastavak penjanja kroz okno pe\u0107ine nije bio zahtevan, ali je atraktivan jer nema ba\u0161 mnogo svetlosti. Ta deonica je duga 30 m. Nakon par minuta, izlazimo na kraj prvog dela staze, gde postoji mogu\u0107nost povratka u kamp i napu\u0161tanja ferate. Tu pravimo prvu pauzu i sabiramo utiske o dosada\u0161njim atraktivnim deonicama.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

U nastavku se kre\u0107emo horizontalno kroz \u0161umoviti deo staze do nove vertikalne deonice i slede\u0107eg zuba, sa kojeg tako\u0111e mo\u017ee da se napusti ferata. Mnogo lak\u0161a deonica od prethodne i priprema za slede\u0107i zahtevniji deo na ovoj ferati.<\/h5>\n

\"\"<\/p>\n

Pred penjanje tre\u0107eg zuba, vodi\u010d nas je okupio i saop\u0161tio da ovde moramo biti maksimalno koncentrisani. Ovaj deo staze je mo\u017eda najmanje bezbedan, zato sto nema toliko gazi\u0161ta i nije toliko stenovit. Vi\u0161e ima zemlje i kamenja, gde na vertikalnom usponu, svaki korak onog prvog ili onog ispred, mo\u017ee biti opasan u slu\u010daju odrona kamenja. Pa\u017eljivo ga slu\u0161amo i prihvatamo instrukcije koje nam daje. Jedno od pravila koje \u0107u navesti kada je u pitanju kretanje po takvom terenu. Va\u017eno je ukoliko kamen pada, da glasno vi\u010demo KAMEEEEEN! Oni ispod treba da spuste glavu. Uostalom, jedan od razloga za\u0161to su kacige neophodne na ovim terenima je upravo taj.<\/strong><\/p>\n

\"\"
Tre\u0107a deonica, via ferrata Berim<\/figcaption><\/figure>\n

Pravimo \u0161to manji razmak izme\u0111u nas i kre\u0107emo u novi izazov. Kao vojska, svi istim korakom u koloni jedan iza drugog, pratimo se. Prelazimo neprijatnu deonicu i sti\u017eemo ponovo do stena, gde postoji vi\u0161e prirodnih oslonaca. Jedno stablo mi posebno privlla\u0107i pa\u017enju, \u0161to se na tom mestu u steni razvilo i fascinira me kako ga je majka priroda nastanila. Sti\u017eemo i do zaravni gde shvatamo da smo popeli i tre\u0107i zub. Tu pravimo kratku pauzu, zatim nastavljamo lagano dalje i u\u017eivamo u pogledima, fenomenalnom okru\u017eenju, a vidici nam pru\u017eaju pogled i na jezero Gazivode.<\/p>\n

Nestrpljivim koracima nastavljam dalje, da vidim kakvo nas iznena\u0111enje \u010deka na slede\u0107oj deonici. Sti\u017eemo do mo\u017eda i najve\u0107e atrakcije na ferati, vise\u0107i most. Prelaskom preko njega, penjemo se na \u010detvrti i poslednji zub, gde sti\u017eemo do najvi\u0161eg vrha Berim. Vise\u0107i most se nalazi na 1700 m nadmorske visine, dug je 27m. Na samom mostu postoje dve sajle kao rukohvati i jedna sajla iznad GLAVE, za koju se ka\u010de karabineri da bismo se osigurali.<\/h3>\n
\"Vise\u0107i
Vise\u0107i most, via ferrata Berim<\/figcaption><\/figure>\n
\"sajla
Prelazak preko \u010deli\u010dne sajle, via ferrata Berim<\/figcaption><\/figure>\n

\"sajla<\/p>\n

Ose\u0107aj je bio jedinstven, u\u017eivala sam posmatraju\u0107i prelazak mojih prijatelja PREKO mosta i sa nestrpljenjem \u010dekala svoj red. Prelaskom mosta, o\u010dekivala nas je sajla koja je duga 9 m. Bukvalno smo hodali po sajli!!! Potpuno sigurno, bezbedno, zabavno i mogu re\u0107i da mi je \u017eao \u0161to nije du\u017ea. \ud83d\ude42 Prelaskom preko sajle, imali smo jo\u0161 jako malo uspona i pe\u0161a\u010denja po stenama do najvi\u0161eg vrha. Na toj poslednjoj deonici, mogli smo da se opustimo i u\u017eivamo u vidikovcima koji su nam pru\u017eali odli\u010dne vidike na Prokletije, \u0160aru i Kopaonik. Stigav\u0161i na vrh, fotkali smo se, radovali i u\u017eivali u sun\u010devim zracima. Do\u010dekivali smo posetioce koji su planinarskom stazom pristizali do samog vrha. U povratku sa nazup\u010denog grebena, do na\u0161eg prevoza, staza je vodila prostranim livadama, ra\u0161trkanom borovom \u0161umom. U\u017eivala sam u pitomoj stazi i u krajoliku netaknute prirode ovog kraja.<\/p>\n

\"Vrh
Vrh Berim, Mokra Gora<\/figcaption><\/figure>\n

Stigav\u0161i do prevoza, razdu\u017eili smo opremu i pozdravili se sa Danilom. Ovom priliko \u017eelim da mu se zahvalim na ljubavi prema svom zavi\u010daju, koju je nesebi\u010dno delio sa nama. \u010cekao nas je dug povratak do Beograda, koji smo „skratili“ sa dve pauze. Kako pro\u0107i kroz Novi Pazar, a ne probati \u0107evape?! Jednoglasno smo u\u017eivali u zaslu\u017eenoj nagradi te ve\u010deri. Zahvaljuju\u0107i Du\u0161anu, koji je bio na visini zadatka, stigosmo za Beograd u ranim jutarnjim \u010dasovima.<\/p>\n

Via ferrata Berim je u zadnje tri godine postala jo\u0161 atraktivnija. Napravljen je jo\u0161 jedan vise\u0107i most preko koga se hoda po metalnim stopama, kao i kosi most du\u017eine 50 m. Eto razloga da ponovo odem i opet iskusim via feratu Berim.<\/h3>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Avantura o kojoj \u0107u pisati po\u010dinje u Beogradu, septembra 2019. U organizaciji Explore Serbia, na sever Kosova i ovu uzbudljivu…<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":1291,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[21],"tags":[],"class_list":["post-1266","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-via-ferrata"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1266","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1266"}],"version-history":[{"count":16,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1266\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1316,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1266\/revisions\/1316"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1291"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1266"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1266"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1266"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}