{"id":1183,"date":"2021-03-19T22:25:47","date_gmt":"2021-03-19T21:25:47","guid":{"rendered":"http:\/\/biljana.photography\/?p=1183"},"modified":"2021-03-26T11:29:05","modified_gmt":"2021-03-26T10:29:05","slug":"olimp-planina-bogova","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/biljana.photography\/en\/olimp-planina-bogova\/","title":{"rendered":"Olimp, planina bogova"},"content":{"rendered":"

Sama pomisao na Olimp, planinu bogova, u meni je uvek budila strahopo\u0161tovanje. U kombinaciji sa dva dana boravka na moru, uspon na Mitikas, promenu godi\u0161njeg doba od letnjeg do pravog zimskog, bila je ovo jedna nezaboravna avantura, koja \u0107e se dugo prepri\u010davati.<\/strong><\/h2>\n

\"\"<\/p>\n

Ubrzo nakon mog prvog ozbiljnijeg planinarskog iskustva u Makedoniji<\/a>, deo dru\u017eine, sa kojom sam se sprijateljila, donosi odluku da putuje u Gr\u010dku na more i planinarenje. Tura je bila u organizaciji planinarskog kluba \u201cKrug\u201d i vodi\u010da Milana V.<\/h3>\n

Na Zemunskom keju, jednog avgustovskog dana, polemi\u0161emo o toj turi i jednoglasno donosimo odluku da idemo.<\/h3>\n

Par dana pre putovanja, jedna od devojaka je odustala zbog obaveza, a ubrzo sam \u010dula da je jo\u0161 jedna odustala i da \u0107e i\u0107i njena sestra umesto nje. Razo\u010darana sam, ali pakujem se i odlazim ujutru da radim u Beogradu. Posle posla, prijateljica dolazi po mene i vozi me kod nje u stan da se spakujem, ru\u010dam i osve\u017eim. Sedimo za stolom i ve\u010deramo. Usput u polu\u0161ali je pitam da li ona \u017eeli da ide u Gr\u010dku. Iznena\u0111ena i zbunjena, dvoumi se kratko: „nemam opremu, osiguranje…“ Pozovem vodi\u010da da pitam ima li mesta i \u0161lem koji je bio obavezan za penjanje na Mitikas. U par re\u010denica, sve dogovorimo, a ona se brzinski spakuje, pozovemo taksi i sti\u017eemo na mesto polaska ta\u010dno u 22h.<\/p>\n

Dan prvi… Skotina beach<\/strong><\/h2>\n

U organizovanom prevozu ima nas 30-ak i kre\u0107emo put Gr\u010dke. Na kratkim usputnim pauzama upoznajem se sa ostalim \u010dlanovima ove akcije. Oko podne, sti\u017eemo u mesto Skotina gde smo odseli u privatnom sme\u0161taju nedaleko od pla\u017ee u 2 doma\u0107instva. Sobe su bile trokrevetne i \u010detvorokrevetne, tako da sam sobu delila sa Mirom i Nenom (sestrom od devojke koja je sa mnom bila na planinarenju u Makedoniji). Pored na\u0161e sobe je bila Dunja, koju sam tako\u0111e upoznala na pro\u0161loj turi i njene dve drugarice sa kojima smo se bolje upoznali i dru\u017eili istog dana na pla\u017ei.<\/p>\n

\"\"
Pla\u017ea u mestu Skotina<\/figcaption><\/figure>\n

Skotina je jedno mirno i malo mesto, udaljeno oko 5 km od Leptokarije i 10 km od mesta Nei Pori. Ima par kafi\u0107a i restorana i samo nekoliko prodavnica. Postoji i veliko vojno odmarali\u0161te i idealno je mesto za odmor. Naselje sa puno zelenila i sa prelepom, dugom pe\u0161\u010danom pla\u017eom i prozirnom, \u010distom vodom. Sigurno je jedno od najprijatnjih mesta u Olimpskoj regiji.<\/h3>\n

Prvi dan smo u\u017eivali na prostranoj pla\u017ei. Po\u0161to je bio kraj septembra i nije bilo gu\u017eve, mogli smo da biramo le\u017ealjke i suncobrane, kao i poziciju gde da se smestimo. Iz samog mesta se jasno video u daljini na\u0161 cilj, ka kojem \u0107emo i\u0107i za koji dan: veli\u010danstveni Olimp!<\/strong> Kupali smo se, dru\u017eili; tada sam shvatila da sam sa jednim od \u010detiri Milana i njegovim klubom i\u0161la na zimski uspon na Trem. U ve\u010dernjim \u010dasovima sam pro\u0161etala obalom, ka kamenjaru koji se nalazi u nastavku pe\u0161\u010dane pla\u017ee ka Leptokariji.<\/p>\n

\"Olimp
Olimp, pogled iz mesta Litohoro<\/figcaption><\/figure>\n

Dan drugi… Izlazak sunca, Leptokarija, tvr\u0111ava Platamon<\/strong><\/h2>\n

Dok svi jo\u0161 spavaju, obla\u010dim se i ustajem po mraku da odem na pla\u017eu i sa\u010dekam izlazak sunca. Odlazim do obale, samo 2 pecaro\u0161a guraju \u010damac sa obale i odlaze. U\u017eivam u zvuku talasa…  Kada je po\u010delo da svi\u0107e, pojavile su se sve mogu\u0107e nijanse crvene i \u017eute boje sa beskrajnim plavetnilom. U\u017eivala sam i fotoaparatom zabele\u017eila ovaj trenutak.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Vratila se u sme\u0161taj, gde smo doru\u010dkovale i krenule na pla\u017eu. Sa cimerkama sam nastavila dru\u017eenje na \u010distoj pe\u0161\u010danoj obali. U\u017eivali smo u vedrom i sun\u010danom danu na le\u017ealjkama, \u0107askale, kupale se.<\/p>\n

Deo ekipe je oti\u0161ao ka Leptokariji, neki su se ve\u0107 vratili, a neki spremali za odlazak u \u0161oping. Prva sam oti\u0161la sa pla\u017ee u sme\u0161taj kako bih se pripremila za \u0161etnju do tvr\u0111ave Platamon. Na jastuku sam ugledala ne\u0161to umotano u salvetu. Otvorila sam… i po\u010dela plakati. I sada, dok ovo pi\u0161em i evociram uspomene, ne poku\u0161avam da se suzdr\u017eim i ponovo zapla\u010dem. Cimerka, koja je bila na liturgiji u Leptokariji donela je naoru (komadi\u0107 hleba koji se u pravoslavnim hramovima deli posle liturgije).<\/p>\n

Duboko me je ganula gestom, vrativ\u0161i me u detinjstvo i se\u0107anja na moju porodicu. Svake nedelje sam sa bakom i\u0161la u crkvu na liturgiju, a nakon liturgije, od komadi\u0107a hleba koje sam dobila od sve\u0161tenika, jedan pojedem, a drugi nosim mami, koja je nedeljom bila kod ku\u0107e i pripremala nedeljni ru\u010dak. Brzo su i cimerke stigle, a posle smeha i suza, spremile smo se za \u0161etnju i uputile se ka tvr\u0111avi Platamon.<\/strong><\/p>\n

\"\"
Pogled sa tvr\u0111ave Platamon<\/figcaption><\/figure>\n

Platamon je Vizantijski zamak<\/a> iz XII veka, a ime grada poti\u010de najverovatnije po drvetu platanu, koga ima u izobilju u okolini. Prema drugom predanju dobio je ime po re\u010di Platamona (\u0161iroka stena koja izranja iz mora). Na mestu tvr\u0111ave je drevni grad \u201cHeraklion\u201d.<\/h3>\n

Pro\u0161etali smo ulicama Platamona i stigli do uske, strme kozije stazice koja od parkinga vodi do Tvr\u0111ave. Penjali se njome do samih zidina utvr\u0111enja, odakle smo imali prelep pogled na Nei Pori i beskrajno plavetnelo mora. Po\u0161to je mra\u010dak po\u010deo da se spu\u0161ta, nismo se dugo zadr\u017eavali. Napravili smo krug oko tvr\u0111ave, fotografisali se i spustili do pla\u017ee ispod utvr\u0111enja. U povratku smo posetili radnje koje su se nalazile celom du\u017einom mesta Platamon i stigle ubrzo do sme\u0161taja. Dru\u017eile se sa planinarkama iz susedne sobe i pakovale za sutra\u0161nju turu na Olimp.<\/p>\n

Dan tre\u0107i… Litohoro, planinarski dom Refuge A (Spilios Agapitos)<\/strong><\/h2>\n

U ranim jutarnjim \u010dasovima, spakovani i sme\u0161teni u bus, kre\u0107emo put Litohora. Mesto se nalazi na 300 m nadmorske visine u podno\u017eju Olimpa, gde smo imali pauzu za doru\u010dak i kafu. Litohoro mnogi nazivaju vazdu\u0161nom banjom i Gradom Bogova, zbog svoje lokacije. U sredi\u0161tu sela se nalazi trg sa fontanom, Agios Nikolaos (Sv. Nikola) crkva sa zvonikom, koju smo posetili, iza koje je park sa spomenikom, letnja pozori\u0161na scena i de\u010dije igrali\u0161te.<\/h3>\n
\"\"
Litohoro, grad u podno\u017eju planine Olimp<\/figcaption><\/figure>\n

Litohoro je gradi\u0107 kamenih ulica, brojnih kapelica u kojem dominira makedonska arhitektura. Udaljen je od mora oko 5 km i mesto je okupljanja planinara, koji nakon posete Litohora, kre\u0107u put mesta Prioni (1050 m.n.v), polazne ta\u010dke ka vrhovima planine Olimp.<\/h3>\n

Ka\u017eu da je Litohoro osnovalo stanovni\u0161tvo anti\u010dke Gvineje i malog grada na jugu, koji je bio centar obo\u017eavanja pirejskih muza pod upravom \u010duvenog grada Dion.<\/p>\n

Posle kra\u0107e posete ovom bajkovitom mestu, nastavili smo putovanje organizovanim prevozom. Imali smo jo\u0161 18 km ka stazi evropskog pe\u0161a\u010dkog puta E4, koja vodi do planinarskog doma Refuge A (Spilios Agapitos).<\/h5>\n

Na samom parkingu smo se prepakovali i poneli sve neophodno na uspon i za dva no\u0107enja. S obzirom, da ostajemo na Olimpu dve no\u0107i, ranac od 25 kg nije bio ni malo lako nositi i penjati se po ovoj kratkoj, ali strmoj stazi. Staza prolazi od izvora Enipeas,<\/strong> markirana je sa jasnim putokazima do samog doma. Prela\u017eenjem mosti\u0107a, ve\u0107i deo staze prolazi kroz \u0161umu, sa kombinacijom guste borove \u0161ume, bukve i jele, \u0161to ovom predelu daje poseban \u0161arm. Postoji nekoliko vidikovaca na putu do doma i dva pogodna mesta za predah gde smo i mi napravili pauzu.<\/p>\n

\"Olimp,<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Sunce je dominiralo tokom puta do samog doma, a po\u0161to nisam doru\u010dkovala, \u010dinilo mi se da mnogo te\u017ei uspon nego \u0161to jeste, sve dok se nisam okrepila sa \u010dak dve \u010dokoladice, koje su bile pogonsko gorivo za nastavak pe\u0161a\u010denja.<\/p>\n

U nastavku staze, ponovo se penjemo, prolaze\u0107i blizu padina gde su borove progutale lavine. Tu smo imali blizak susret sa mulama. Jedino prevozno sredstvo, kako bi se prevezla hrana i tovar do doma. <\/strong>Na samoj stazi ne postoje kante za odlaganje sme\u0107a. Svako od nas je du\u017ean da svoje sme\u0107e nosi sa sobom, do povratka u civilizaciju; u suprotnom bi mule imale dodatni posao da na\u0161 otpad spuste.<\/p>\n

http:\/\/biljana.photography\/wp-content\/uploads\/2021\/03\/Mule-na-Olimpu.mp4<\/a><\/video><\/div>\n
Sa daljim usponom, sti\u017eemo do balkona doma Refuge A (Spilios Agapitos), sa kojeg se pru\u017ea prelep pogled na more i Litohoro. U smiraj dana, dru\u017eenje smo nastavili u ba\u0161ti doma, na 2100 m uz hladno pi\u0107e i fotkanje fenomenalnih predela u okru\u017eenju.<\/h5>\n
\"Olimp,
Planinarski dom Refuge A (Spilios Agapitos), Olimp<\/figcaption><\/figure>\n

U domu smo svi bili sme\u0161teni u jednu spavaonu, a to je \u010dinilo jo\u0161 ve\u0107i izazov. Nosili smo svoju posteljinu, a \u0107ebadi je bilo napretek. Dom je solidno ure\u0111en i toplo je. Postoji samo tehni\u010dka hladna voda sa kojom smo se i tu\u0161irali po dolasku. To mi je bilo vrhunsko iskustvo.<\/p>\n

Po povratku sa tu\u0161iranja, u\u017eivali smo u no\u0107i punog meseca, \u0161to je na 2100 mnv bio fenomenalan prizor.<\/strong> Pred odlazak na spavanje odr\u017eali smo sastanak u trpezariji, gde smo dogovorili sve detalje i plan akcije za sutra\u0161nji dan. U domu se svetla gase u 22 h i pale u 6 h. Posle sastanka smo se spakovali za sutra\u0161nji uspon i pripremili za spavanje.<\/p>\n

\"Olimp<\/p>\n

Dan \u010detvrti…Vrhovi Skala, Skolio, uspon na Mitikas na 2918 m, planinarski dom Giosos Apostolidis Refuge<\/strong><\/h2>\n

Bu\u0111enje je bilo u ranim jutarnjim \u010dasovima, prvo doru\u010dak, a potom prizor koji nas je do\u010dekao po izlasku iz doma. Dolina staze kojom smo se penjali do doma i pogled na Litohoro i more je bio prekriven belom gustom penom oblaka. Prizor je bio zadivljuju\u0107i.<\/h3>\n

\"\"<\/p>\n

Ko bi rekao da \u0107e dan koji je ovako po\u010deo, na kraju biti dramati\u010dan…<\/h3>\n

Spakovani, nastavljamo pe\u0161a\u010denje ka vrhovima Olimpa u ranu zoru. Izlazak sunca nas je \u010dekao na vidikovcu nedaleko od doma. Sunce se pomaljalo iza vrhova i oblaka, bio je to nesvakida\u0161nji pejza\u017e.<\/p>\n

\"Olimp,<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Deonica kojom smo se penjali do Skale je bezbedna, ali puna sipara sa stalnim usponom. Do vrha Skale trebalo nam je oko 4 sata pe\u0161a\u010denja i da savladamo oko 800 m visinske razlike.<\/h5>\n

\"Olimp,<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Vreme je bilo promenljivo, smenjivali su se oblaci kroz koje smo prolazili. Kada smo stigli do Skale, na momente, pogled na Mitikas je bio prekriven maglom. Na Skali smo napravili pauzu za okrepljenje, deo ekipe je posetio i drugi vrh Skolio<\/strong> koji se od Skale nalazi na levoj strani. Fotografisali smo se i posle kra\u0107e pripreme, krenuli niz kuloar sa desne strane ka Mitikasu. Deo grupe koji nije \u017eeleo da se penje na Mitikas, je ostao na Skali. Iskoristili smo priliku i ostavili ran\u010deve kod njih. Ka vrhu smo poneli samo neophodno, jer se od Mitikasa do Skale vra\u0107amo istim putem.<\/p>\n

\"Olimp,
vrh Skolio 2911 m<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
vrh Skala 2866 m<\/figcaption><\/figure>\n

Nisam znala gde se penjemo i nisam bila upu\u0107ena kakva je staza do samog Mitikasa.<\/strong> Na samom po\u010detku neke planinarke su odustale od pohoda na Mitikas. Li\u010dno sam bila obuzeta prizorom i adrenalinom, da nisam bila ni svesna opasnosti i svog okru\u017eenja, kao i nebezbednog, maltene slobodnog penjanja. Sve je bilo samo na nama i na\u0161im sposobnostima. Morali smo da se snalazimo na ovakvoj deonici bez dodatne opreme i sigurnosnog u\u017eeta.<\/p>\n

\"Olimp,<\/p>\n

\"Olipm,<\/p>\n

Fotografisala sam svaki momenat kada mi se ukazala prilika. Jednostavno, \u017eelela sam da zabele\u017eim prizore koje sam posmatrala dok sam bila obuzeta uzbu\u0111enjem. Na polovini staze smo napravili kratku pauzu jer nas je u nastavku \u010dekao najte\u017ei deo uspona. Prizori oko nas su bili za pam\u0107enje.<\/p>\n

Usledilo je penjanje uz klizavu stenu, kako sam je nazvala. Zaista mislim, ako se popnete do te deonice, da ste se popeli na Mitkas. Penjali smo se \u010detvorono\u0161ke, ako mogu da pribli\u017eim bolje uspon preko klizave stene. Na slede\u0107oj deonici smo imali i 4 m sajle koja je fiksirano postavljena, po mom mi\u0161ljenju mo\u017eda i nepotrebna, jer smo ve\u0107 dobar deo staze pre\u0161li i bez nje. A posle te deonice nam se ukazao i pogled na najvi\u0161i vrh Olimpa. <\/h5>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"Olimp,<\/p>\n

Stigav\u0161i na vrh, ukazao se fenomenalan pogled na sve strane. Prizor bih opisala kao da si na Marsu, iako tamo nikad nisam bila. Moj subjektivni do\u017eivljaj je bio: nestvarno i potpuno druga\u010dije od svih vrhova na koje sam se do sada penjala.<\/h5>\n
\"Olimp,
na najvi\u0161em vrhu Olimpa, Mitikas 2918 m<\/figcaption><\/figure>\n

\"Olimp<\/p>\n

Posle par minuta fotkanja i pogleda na okru\u017eenje, \u010dula sam da se ne\u0161to de\u0161ava ispod samog vrha. Saznajem da se \u010dlan na\u0161eg tima povredio i nastaje frka me\u0111u ekipom.<\/strong> Vidim da vodi\u010d razgovara sa dva nepoznata momka, koji mi deluju opremljeni kao vodi\u010di. Imali su svu potrebnu opremu za ovakve vrhove, kako bi bili bezbedni i oni sami i oni koje vode. Ovom prilikom su vodili, jednu dr\u017eavljanku Japana.<\/p>\n

\u010cujem da im se nije dopalo \u0161to na\u0161 vodi\u010d vodi 25 ljudi bez adekvatne opreme, ali su bili toliko ljubazni pa su pozvali pomo\u0107 za naseg povre\u0111enog druga. Hvala im! Ono \u0161to imam obi\u010daj da ka\u017eem kad prepri\u010davam ovaj doga\u0111aj je \u201cprevi\u0161e adrenaina\u201d.<\/strong><\/p>\n

Usledilo je dogovaranje ko \u0107e da ostane sa povre\u0111enim momkom iz na\u0161eg tima i povratak do Skale gde nas je \u010dekao deo na\u0161e grupe. Pri silasku sa Mitikasa, upoznali smo Tomasa (jednog od dva momka gorske slu\u017ebe koji su vodili Japanku). Bio je zabavan samim tim, \u0161to je ispred nas, odvezivao u\u017ee koje su koristili za bezbedan silazak go\u0161\u0107e sa vrha Olimpa.<\/p>\n

\"\"
Thomas, pripadnik gr\u010dkog GSS-a<\/figcaption><\/figure>\n

\"Olimp,<\/p>\n

Stigav\u0161i bezbedno do Skale i bez u\u017eeta, uzeli smo ranac povre\u0111enog momka i podelili teret naizmeni\u010dnim no\u0161enjem do doma Giosos Apostolidis Refuge<\/strong>.<\/p>\n

Staza kojom smo i\u0161li do doma je puna sipara, sa jedne strane su nas okru\u017eivale visoke stene, a sa druge duboki ponori. Oblaci su se spu\u0161tali i naizmeni\u010dno smo prolazili kroz vi\u0161e godi\u0161njih doba, a vetar je poja\u010dano duvao. Po dolasku u dom, smestili smo se, gladni, umorni i zabrinuti, u i\u0161\u010dekivanju da se momci bezbedno spuste.<\/h5>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"Olimp,<\/p>\n

Saznali smo da povre\u0111eni ipak mo\u017ee da hoda i da su se bezbedno spustili sa gr\u010dkim GSS-om kroz koluar. Aplauzom smo do\u010dekali ulazak na\u0161e hrabre ekipe u dom! Neki su imali informacije da je nemili doga\u0111aj u formi vesti ve\u0107 osvanuo na portalima u Srbiji sa naslovom \u201cDrama na Olimpu\u201d.<\/strong> Veselih i sre\u0107nih lica, drugari koji su ostali sa povre\u0111enim momkom, prepri\u010davali su nam doga\u0111aj sa vrha iz njihovog ugla. Tamo su proveli 3h misle\u0107i da niko ne\u0107e do\u0107i po njih. Vi\u0161e detalja iz njihovog ugla mo\u017eete da pro\u010ditate u \u010dlanku Drama na Olimpu (istinita pri\u010da) I deo<\/a> i Drama na Olimpu (istinita pri\u010da) II deo<\/a>. Ve\u010derali smo u toplom ambijentu ovog objekta i rano oti\u0161li na spavanje, jer je i ovde va\u017eilo pravilo da se svetla gase u 22 h.<\/p>\n

Dan peti…Sneg, smrzavanje, spust od 1700 m, Leptokarija, Beograd<\/strong><\/h2>\n

Ujutru kad sam otvorila o\u010di, prvo sto sam videla je bu\u0111 na zidu, a \u0161ta i da o\u010dekujem na 2700 mnv!? Zahvalna \u0161to smo imali udobne krevete i tople sobe, pakujem se i odlazim na doru\u010dak.<\/p>\n

Prizor koji zati\u010dem napolju me ostavlja bez daha. Sneg! Saznajem da su Grci, zadu\u017eeni za na\u0161eg povre\u0111enog druga, preno\u0107ili u domu kako bi sa\u010dekali jutro i preuzeli vo\u0111stvo na\u0161e grupe do po\u010detne ta\u010dke, gde nas je \u010dekao organizovan prevoz. U komunikaciji me\u0111u njima, re\u010deno je, ukoliko momak ne bude mogao da hoda, da su mule jedini na\u010din kako bi ga spustili u visinskoj razlici od 1700 m. Obla\u010dimo sve sto imamo na sebe, jer ovakve uslove, niko od nas nije o\u010dekivao. Do pre 3 dana smo se kupali na moru, a ju\u010de bili u majicama kratkih rukava na Mitikasu.<\/h3>\n
\"\"
ispred doma Giosos Apostolidis Refuge na 2690 m<\/figcaption><\/figure>\n
Ovo jutro umesto platoa Muze i vrha Ilijas, gledamo samo par metara ispred sebe, a dalje se gubi pogled u magli. Vetar po\u010dinje sve ja\u010de da duva. Hitamo stazom ka podno\u017eju Olimpa. Nedeleko od doma, usledio je zastoj od oko sat vremena! Smrzavanje na vidiku. Temperatura je bila -10 \u00baC. Cupkali smo u mestu kako bismo se ugrejali. Tim gorske slu\u017ebe vezuje u\u017ead za kamen i jedno po jedno nas prevodi preko litice, kako bismo svi bezbedno pre\u0161li ovu deonicu.<\/h5>\n

\"Olimp<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Kona\u010dno smo svi bezbedno pro\u0161li i nastavili da hodamo ubrzano. Sti\u017eemo i do tre\u0107eg doma Petrostrouga Refuge<\/strong>, gde smo se zagrejali i okrepili toplim \u010dajem. U nastavku pe\u0161a\u010denja, posle kra\u0107e pauze, sve je bilo mnogo lak\u0161e, nama koji smo bili samo smrznuti. Povre\u0111eni momak je lagano hodao i spustio 1700 metara tog dana u pratnji Grka i na\u0161eg vodi\u010da, na svojim nogama i sa povre\u0111enim kolenom. Koristila sam priliku da idem sa njima u grupi kako bih sto vi\u0161e razgledala okolinu i reporta\u017eu OLIMP zabele\u017eila fotografijama.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Na odredi\u0161tu u mestu Gortsi\u00e0, nas je \u010dekao na\u0161 prevoz i vozilo hitne slu\u017ebe. Ekipa gr\u010dkog GSS-a je povre\u0111enog momka odvezla u Leptokariju na pregled, gde smo ga mi preuzeli i nastavili put Srbije.<\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sama pomisao na Olimp, planinu bogova, u meni je uvek budila strahopo\u0161tovanje. U kombinaciji sa dva dana boravka na moru,…<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":849,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[18],"tags":[],"class_list":["post-1183","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-planinarenje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1183","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1183"}],"version-history":[{"count":17,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1183\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1185,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1183\/revisions\/1185"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/849"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1183"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1183"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1183"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}