{"id":1110,"date":"2020-09-14T19:54:09","date_gmt":"2020-09-14T17:54:09","guid":{"rendered":"http:\/\/biljana.photography\/?p=1110"},"modified":"2020-10-15T20:24:32","modified_gmt":"2020-10-15T18:24:32","slug":"nacionalni-park-sutjeska-istrazivacka-avantura","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/biljana.photography\/en\/nacionalni-park-sutjeska-istrazivacka-avantura\/","title":{"rendered":"Istra\u017eiva\u010dka avantura u Nacionalnom parku Sutjeska i okolini"},"content":{"rendered":"

Nacionalni park Sutjeska, <\/strong>Magli\u0107, Zelengora, Trnova\u010dko jezero, Volujak… Sve nam je to bilo u glavi kada smo planirali na\u0161u avanturu.<\/strong><\/h2>\n

Hteli smo mnogo u 6 dana, a mnogo toga smo i videli i do\u017eiveli u beskrajnim lepotama planina u grani\u010dnom podru\u010dju Bosne i Hercegovine i Crne Gore.<\/strong><\/h2>\n

Nacionalni park Sutjeska – Kako do\u0107i, \u0161ta obi\u0107i?<\/strong><\/h3>\n

Kao centralno mesto za po\u010detak avanture izabrali smo Tjenti\u0161te<\/strong> i \u010duvenu Dolinu heroja<\/strong><\/a>.<\/h3>\n
\"Spomenik
Spomenik Bitke na Sutjesci<\/figcaption><\/figure>\n

Ukoliko se u Nacionalni park Sutjeska uputite sopstvenim prevozom na koju god stranu da krenete, potrebno vam je terensko vozilo (Lada niva, neki d\u017eip ili dobri stari Golf 2).<\/h3>\n

Osim ako niste odvojili 2 sata za 20 km vo\u017enje \u201cmakadamom\u201d koji je na nekim deonicama \u201cobnovljen\u201d (zaboravi na sopstveni prevoz ukoliko vam je vozilo nisko). Mogu\u0107e je samo sa rizikom i pod stresom sti\u0107i do odre\u0111ene lokacije ili do pola puta…U nastavku, budite spremni da nastavite pe\u0161aka, jer pejza\u017ei u va\u0161em okru\u017eenju vrede svakog koraka i truda, a ako imate sre\u0107e, da vas sretne auto NS tablica, sti\u017eete zagarantovano do odredi\u0161ta. Naravno… Novosa\u0111ani ne bi bili \u201cNovosa\u0111ani\u201d da vas i ne vrate do svog vozila i jo\u0161 vas isprate do asfaltnog puta, svojim vozilom.<\/p>\n

Dan prvi… Zelengora – jezero Donje Bare, vidikovac Bori\u0107, Mostar<\/strong><\/h2>\n

Dakle, to je samo po\u010detak na\u0161e avanture prvog dana, na srednje dobrom makadamu kojim smo se vozili do jezera Donje Bare koje se nalazi na Zelengori<\/strong>. Prelepo jezero, u\u0161u\u0161kano me\u0111u planinske vrhove. Da napomenem, Tito je ovde imao vilu, a znamo da je on imao ukusa.<\/h3>\n
\"Jezero
Jezero Donje Bare (Zelengora) – Nacionalni park Sutjeska<\/figcaption><\/figure>\n

Oti\u0161li smo i do vidikovca Bori\u0107<\/strong> odakle se vidi celi kanjon i planine Vu\u010devo, Magli\u0107, Volujak, pra\u0161uma Peru\u0107ica, Drago\u0161 sedlo i Prijevor, dolina Tjenti\u0161ta.<\/p>\n

\"Vidikovac
Vidikovac Bori\u0107 (Zelengora) – Nacionalni park Sutjeska<\/figcaption><\/figure>\n

Za obilazak jezera Gornje Bare, na\u017ealost nije bilo vremena, jer nas je grmljavina upozoravala da treba da krenemo nazad, ipak nas \u010deka 2 h vo\u017enje makadamom do Tjenti\u0161ta.<\/p>\n

Po povratku u restoran, vreme se potpuno promenilo i sa saznanjem da \u0107e narednog dana biti ogromnih padavina, odlu\u010dili smo se seliti u toplije krajeve. MOSTAR, grad koji ima du\u0161u!<\/strong> Tamo smo preno\u0107ili i u\u017eivali na obali Neretve.<\/p>\n

Dan drugi… Mostar, Blagaj, poku\u0161aj sti\u0107i do Zelengore<\/strong><\/h2>\n

Ujutru smo pro\u0161etali starim gradom i porazgovarali sa gostoljubivim doma\u0107inima. Preporuka svima da posete ovaj grad bar jednom u \u017eivotu.<\/h3>\n
\"Mostar
Mostar Stari most<\/figcaption><\/figure>\n
\"Mostar
Mostar Stari grad<\/figcaption><\/figure>\n

U povratku iz Mostara, u blizini smo posetili Blagaj i vrelo reke Bune<\/strong>, koje je najve\u0107i kra\u0161ki izvor u Evropi.<\/p>\n

\"Blagaj,
Vrelo Bune<\/figcaption><\/figure>\n
\"Blagaj\"
Blagaj<\/figcaption><\/figure>\n

U nastavku putovanja, trebalo je da stignemo do Zelengore terenskim vozilom od mesta Kalinovik<\/strong>, koje nam nikako nije bilo na asfaltnom putu. Najkra\u0107i put do tamo je vodio makadamskim putem, 30 km. Naravno, odlu\u010dili smo da ne vozimo 3 sata do tamo. Lak\u0161e nam je bilo da napravimo pauzu kod Gata\u010dkog jezera, jer vi\u0161e nije moglo da se vozi ni po asfaltnom putu zbog ki\u0161e i grada koji su naizmeni\u010dno padali. Posle kra\u0107e pauze koju smo napravili, nastavili smo asfaltom ka \u010cemernom, kako bismo poku\u0161ali sti\u0107i do Orlova\u010dkog jezera na Zelengori<\/strong>, gde nam je prvobitno bila namera kampovati, ali nas je ki\u0161a omela. Kako bih druga\u010dije videla Mostar… HVALA KI\u0160I!<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

U razgovoru sa me\u0161tanima, savetovali su nas, da ipak ne idemo sopstvenim prevozom. Onda smo se uputili do planinarskog doma Volujak<\/strong>. Ki\u0161a je ponovo po\u010dela padati, a put je bio sve\u017ee obnovljen \u0161ljunkom koji je po sredini ubijao u za\u0161titnu plastiku na autu, koja je na kraju i pala. Obeshrabreno, krenuli smo nazad do restorana na Tjenti\u0161tu, kako bismo kona\u010dno proslavile i Tatjanin ro\u0111endan. Gostoljubivi konobari, priredili su i tortu sa sve sve\u0107icom ? kako bi ro\u0111endansko slavlje bilo verodostojnije.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Dan tre\u0107i… Nacionalni park Sutjeska-Dolina Heroja, Prijevor, put do Trnova\u010dkog jezera<\/strong><\/h2>\n

Novo jutro, obe\u0107ava miran dan. Prvo smo se odlu\u010dili za detaljniji \u010das istorije i obi\u0161li Spomenik Bitke na Sutjesci, Muzej i Spomen-ku\u0107u u Memorijalnom kompleksu Tjenti\u0161te<\/strong>. Pre samo 77 godina ovde je bilo jedno od najkrvavijih popri\u0161ta u II Svetskom ratu. Posebno duboke emocije budi ulazak u Spomen-ku\u0107u Bitke na Sutjesci. Nacionalni park Sutjeska je ina\u010de najstariji nacionalni park u Bosni i Hercegovini od 1962.godine.<\/h3>\n
\"Spomen-ku\u0107a
Spomen-ku\u0107a (Memorijalni kompleks Tjenti\u0161te)<\/figcaption><\/figure>\n

Nakon toga, kre\u0107emo autom do Prijevora<\/strong> sa planiranim usputnim pauzama do vidikovaca Be\u0161kita i Drago\u0161 sedla<\/strong>. Svi ka\u017eu makadamski put obnovljen, \u0161irok, 20 km duga\u010dak… nama Vojvo\u0111anima, kad ka\u017ee\u0161 \u0161iroko, mi odmah zamislimo da smo u Kikindi i popeli smo se na bundevu i visoko i \u0161iroko… Me\u0111utim, usledilo je 3 sata vo\u017enje sa zadr\u017eavanjima na vidikovcu, lagani stres, tek da prepozna\u0161 da si \u017eiv, bez gr\u010da u stomaku kao prethodnog dana kad smo sreli Novosa\u0111ane. Po neki put iza\u0111e\u0161 iz auta, da pomeri\u0161 neki kamen sa puta na koji bi mogao auto da se \u201cnasu\u010de.\u201d<\/p>\n

\"Drago\u0161
Vidikovac Be\u0161kita (Nacionalni park Sutjeska)<\/figcaption><\/figure>\n

Vidikovci nas plene svojom lepotom. U\u017eivamo u pogledu na vodopad Skakavac u sred pra\u0161ume Peru\u0107ice<\/strong> i na okolne vrhove. Gusta \u0161uma i netaknuta priroda, korenje sa puno mahovine, kamenjara i biljnog sveta, nam je pravi odmor za o\u010di od napornog i opreznog penjanja autom do Prijevora.<\/p>\n

\"Pra\u0161uma
Drago\u0161 sedlo – Pra\u0161uma Peru\u0107ica (Nacionalni park Sutjeska)<\/figcaption><\/figure>\n
\"Pra\u0161uma
Drago\u0161 sedlo – Pra\u0161uma Peru\u0107ica (Nacionalni park Sutjeska)<\/figcaption><\/figure>\n
Sti\u017eemo do Prijevora, gde ostavljamo auto i poku\u0161avamo da se organizujemo sa stvarima koje treba da ponesemo do kampa na Trnova\u010dkom jezeru.<\/strong><\/h5>\n

Prilazi nam stariji \u010dovek, reklo bi se doma\u0107in, razgovaramo sa njim. Pri\u010da nam da su katuni iznad njegovi i da tu boravi. Poziva nas na kafu i rakiju. Ka\u017eemo da \u0107emo svratiti u povratku, jer ne znamo kakav nas put \u010deka do kampa. Pogledao je stvari koje smo izneli i zabrinuto rekao da imamo dosta tereta da nosimo. Eto da smo se najavili, mogao nam je konja obezbediti da nas do\u010deka. Hm! Imali smo tu informaciju negde na Tjenti\u0161tu, ali nismo znali gde je konj ?<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ostalo nam je da sednemo podno Magli\u0107a i pojedemo uzdravlje lubenicu kao bismo se olak\u0161ali na putu. Natovarene, pozdravljamo doma\u0107ina i kre\u0107emo put jezera. Staza je duga oko 6 km. U po\u010detku idemo niz brdo, kroz usku koziju stazicu i kamenjare. Nailazimo na tablu na kojoj pi\u0161e Crna Gora i Regionalni park Piva.<\/strong> Sa kra\u0107im pauzama silazimo do livada tj. doline Suva jezerina<\/strong>, gde nas okru\u017euju divlje maline za osve\u017eenje. Na stazi sre\u0107emo ljude koji se vra\u0107aju sa jezera, po\u017eele nam sre\u0107u i ka\u017eu da \u0107emo u\u017eivati u lepoti i da \u0107emo zaboraviti na sav teret koji sa naporom nosimo.<\/p>\n

\"\"
Put od Prijevora do Trnova\u010dkog jezera<\/figcaption><\/figure>\n

\"\"<\/p>\n

Po\u010dinje i koja kap ki\u0161e, dolazimo do mesta za odmor, pravimo du\u017eu pauzu od 20-ak minuta, jer nam u nastavku sledi penjanje kroz potok, koji je presu\u0161io i u tragovima se pojavljuje na stazi. Tokom nastavka pe\u0161a\u010denja smo se takmi\u010dili, ko mo\u017ee vi\u0161e koraka da pre\u0111e, a da ne spusti sav teret sa le\u0111a. Zadali smo sebi ciljeve i kada smo prelazili 30 koraka na usponu sa teretom, bile smo izuzetno sre\u0107ne. Ono \u0161to nisam napomenula je da je ovo na\u0161e prvo kampovanje, ako ne ra\u010dunam prethodno, kada su nam sve stvari bile u autu koji nam je bio u blizini kampa.<\/p>\n

Posle 2,5 sata pe\u0161a\u010denja kroz duboku \u0161umu, izlazimo na Trnova\u010dko jezero.<\/strong><\/h5>\n

Zbog tereta koji smo nosili na le\u0111ima, (u \u0161ali ka\u017eem da smo nosili pola Novog Sada i Beograda) pome\u0161ane emocije izazivaju radost i suze. Pozdravljamo doma\u0107ina, \u010duvara Parka prirode Piva u tom delu, koji nas gostoljubivo do\u010dekuje rakijom i zalo\u017eenom vatrom kod njega u katunu.<\/p>\n

Raspakujemo se u kampu, \u0161irimo \u0161ator, upoznajemo se sa kom\u0161ijama (njih \u010detvoro) koji su do\u0161li tako\u0111e istog dana kad i mi. Poku\u0161avamo da zalo\u017eimo vatru, jer mrak po\u010dinje da pada, ali od vla\u017enih gran\u010dica, ne uspevamo ni hepo kockom koju smo poneli. Brzinski ve\u010deramo i samo sa osnovnim higijenskim ritualima zavr\u0161avamo ve\u010de pre ranog spavanja.<\/p>\n

Dan \u010detvrti… Uspon na Magli\u0107<\/strong><\/h2>\n

Jutro je bilo sve\u017ee, sa rosom na \u0161atorskom krilu koje otvaram. Sunce je ve\u0107 po\u010delo da greje i savr\u0161eno prija posle hladne no\u0107i. Danas nas \u010deka zahtevan dan, uspon na Magli\u0107, najvi\u0161i vrh BIH.<\/h3>\n
\"\"
Kampovanje na Trnova\u010dkom jezeru<\/figcaption><\/figure>\n

Ustajemo, spremamo doru\u010dak i gle MA\u010cKA!!! Doru\u010dkujemo zajedno ? Zatim kre\u0107emo laganim koracima ka Magli\u0107u.<\/strong> Po\u010detak staze ide oko jezera, dalje vodi kroz \u0161umu sa velikim usponom po kamenjaru do samog prevoja, sedla odakle se pru\u017ea fenomenalan pogled na jezero.<\/p>\n

\"\"
Trnova\u010dko jezero – refleksija<\/a><\/figcaption><\/figure>\n
\"Trnova\u010dko
Trnova\u010dko jezero<\/figcaption><\/figure>\n

Nastavak staze vodi kroz livade i pa\u0161njake, sa kojih smo mogli videti vrhove Durmitora u daljini, Pivsko jezero… Susre\u0107emo mnogo planinara na stazi, pozdravljamo se, razmenjujemo utiske, jer je ve\u0107ina njih krenula put jezera.<\/p>\n

\"Magli\u0107
Magli\u0107 – Nacionalni park Sutjeska<\/figcaption><\/figure>\n

\"Magli\u0107<\/p>\n

\"Pogled
Pogled sa Magli\u0107a na Pivsko jezero<\/figcaption><\/figure>\n
\"Planinar
Planinar na Magli\u0107u (Nacionalni park Sutjeska)<\/figcaption><\/figure>\n

\"Magli\u0107<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"Magli\u0107<\/p>\n

U\u017eivamo u predelima i dolazimo do deonice pred sam vrh Magli\u0107a gde smo ostavili \u0161tapove i ran\u010deve<\/strong>, kako bismo se bezbednije popeli na sam vrh. Kratka i malo zahtevnija staza, lako savladana, pru\u017ea nam pogled na Prijevor, gde smo dan pre ostavili auto i pogled na stazu kojom smo se penjali od jezera.<\/p>\n

Vreme nam je i\u0161lo na ruku, jer nas je Magli\u0107 po\u010dastio beskrajnim pogledima na sve strane.<\/strong><\/h5>\n

Posle kra\u0107eg zadr\u017eavanja, pozdravljamo se i sa na\u0161im kom\u0161ijama, koji su stigli na vrh, fotkamo se i kre\u0107emo nazad istim putem do jezera. Pravimo du\u017eu pauzu na sedlu, u\u017eivamo u pogledu i prijatnim sun\u010devim zracima. Kom\u0161ije su nam se pridru\u017eile, gde smo razmenili utiske o kampu i stazi.<\/p>\n

\"Magli\u0107
Magli\u0107 – najvi\u0161i vrh BIH 2386 m<\/figcaption><\/figure>\n

Ove ve\u010deri nas je ne\u0161to vi\u0161e u kampu. Odlazimo na kupanje u malom jezeru koje je malo toplije jer je manje povr\u0161inski. U\u017eivamo u ledenoj vodi koja u ovim momentima jako prija i osve\u017eava, \u010dak i greje. Naravno, pripremamo ve\u010deru, lo\u017eimo vatru, upoznajem se sa novim kom\u0161ijama, Tanji poznatim planinarskim vodi\u010dima. Oni nam otkrivaju tajne \u0161ta sve sutra da obi\u0111emo i kojom stazom da idemo. Upoznajemo Marka koji je majstor za dimljenje garderobe uz vatru. \u0160alim se… majstor je za su\u0161enje drva, a \u017eenski deo ekipe za lo\u017eenje vatre. Prijatna atmosfera i kvalitetni ljudi iz svih krajeva biv\u0161e Jugoslavije<\/strong>, \u010dine ovo ve\u010de sa jo\u0161 ja\u010dim emocijama i ovo ve\u010de ostavlja jo\u0161 ja\u010di utisak na mene.<\/p>\n

\"\"
Vatra u kampu<\/figcaption><\/figure>\n

Dan peti… Uspon na Trnova\u010dki Durmitor i Volujak<\/strong><\/h2>\n

Novo jutro, i kre\u0107emo put Volujka<\/strong>.<\/h3>\n

\"\"<\/p>\n

Penjemo se do kolibica, doma\u0107instva ljudi, koji svako leto dovode stoku na ispa\u0161u na ovo mesto. Tu provode celo leto. Jako \u010diste krave, ov\u010dice i kozice se penju po stenovitim padinama livada unaokolo u\u017eivaju\u0107i u ispa\u0161i.<\/p>\n

\"\"
Katun iznad Trnova\u010dkog jezera<\/figcaption><\/figure>\n

Pe\u0161a\u010dimo uskom stazom kroz zimzeleno drve\u0107e i penjemo se ka Trnova\u010dkom Durmitoru.<\/strong> Nailazimo na maline i u\u017eivamo u osve\u017eenju. Pogledom iza nas, vidimo grupicu planinara koji nam se pribli\u017eavaju. Prepoznajemo deo ekipe, pozdravljamo se i pratimo do samog vrha planine. Preko puta Trnova\u010dkog Durmitora, pogled na odse\u010dene stene Volujka u podno\u017eju sipara, deluje zastra\u0161uju\u0107e, sve dok ne pre\u0111e pogled do livada i raskrsnice puteva kod Bojanskih vrata. Sa druge strane pogled na Trzivku<\/strong> i njegove \u0161piceve, prese\u010dene stene i uske staze, pru\u017eaju ose\u0107aj zahtevnih i pa\u017eljivih koraka do samog vrha. Ovog puta preska\u010demo taj vrh.<\/p>\n

Zadr\u017eavamo se na Trnova\u010dkom Durmitoru sa kojeg nam se pru\u017ea pogled na jezero u obliku srca, samo iz druge perspektive.<\/strong><\/h5>\n

Laganim koracima u\u017eivamo u \u0161etnji, sve do momenta kad su nas lete\u0107i mravi okupirali i poterali da nastavimo dalje preko livade do staze ka Volujku. Od Bojanskih vrata, staza ka vrhu Velika Vlasulja nije toliko naivna.<\/strong> Kre\u0107emo se polako i pa\u017eljivo do grebenskog dela gde pravimo kra\u0107u pauzu za moje srce, okrepljenje i naravno u\u017eivanje.<\/p>\n

\"\"
Trnova\u010dki Durmitor (2246 m)<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Trnova\u010dki Durmitor – pogled na vrh Trzivka<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Volujak<\/figcaption><\/figure>\n

Penjemo se grebenskom stazom uz samu liticu do mesta gde ima puno ljudi, sti\u017eemo do vrha Velika Vlasulja na 2336 m<\/strong> koji pripada Crnoj Gori. Tamo smo zatekli poznata lica mojih dragih sugra\u0111ana.<\/p>\n

\"\"
Volujak – vrh Velika Vlasulja na 2336 m<\/figcaption><\/figure>\n

Slavlje mo\u017ee da po\u010dne…. i mislili smo to je to, kraj! Nema dalje. Me\u0111utim, \u017eurka tek po\u010dinje! Da se ne bismo vra\u0107ale istom stazom, upitah da li postoji alternativa i dobih ba\u0161 ono sto sam \u017eelela. Stari laf nas uputi ka Studencu, pa niz kuloar do koliba odakle se spaja staza ka jezeru kojom smo ve\u0107 pro\u0161li. Vrh Studenac na Volujku je na 2294 m, pripada BIH i drugi po visini vrh u BIH.<\/strong><\/p>\n

\"\"
Volujak<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Volujak<\/figcaption><\/figure>\n

Jednoglasno odlu\u010dih da \u017eelim \u0161to vi\u0161e da vidim kad sam ve\u0107 tu. Pratimo markacije i dolazimo do nekog mesta, gde mi je staza zali\u010dila kao kuloar. Odustajemo da se spustimo tom stazom, jer markirana staza nas vodi dalje, nadamo se nekim tehni\u010dki manje zahtevnom putu. Spu\u0161tamo se niz kamenje, prolazimo kroz \u010detinare na slede\u0107oj deonici, spu\u0161tamo se i penjemo, miks svega.<\/p>\n

Sti\u017eemo do mesta gde pi\u0161e Studenac, grebenom se dalje gube markacije. Jedini put koji vodi do koliba, a vidljiv je, kuloar.<\/h5>\n

Sa malo dvoumljenja, donosimo jednoglasnu odluku, obe, da se pa\u017eljivo spu\u0161tamo uporedo, zbog bezbednosti. Ispod nas je mnogo nestabilnog velikog i malog kamenja, sipara koji klizi ispod na\u0161ih nogu i spu\u0161ta nas po pola metra.<\/p>\n

U jednom momentu ugledah stazu kojom smo se penjali i ljude na njoj koji se vra\u0107aju u kamp. Radujem se, blizu smo… jo\u0161 samo malo i ova no\u0107na mora\u0107e pro\u0107i, ali to traje. Delovalo je da smo tu, blizu, jako blizu. I pro\u0161la je! Stari planinar iz Magli\u0107a (ne bosanskog, ve\u0107 mog vojvo\u0111anskog) nas ugleda i pozdravi gromoglasno povicima BRAVO!!! Kona\u010dno smo iza\u0161li na stazu i sustigli ih.<\/strong> \u010culi smo njegova iskustva kada je i\u0161ao tom stazom i mnoga druga, u\u017eivali smo u \u0107askanju. Obi\u0161li smo ih kada smo shvatili da se bli\u017ei zalazak sunca i pojurili \u201cravnom\u201d stazom ka jezeru na kupanje. Presre\u0107na kad pomislim da smo \u201c\u010ditave\u201d i preko kakvih smo se vukojebina penjale i spu\u0161tale.<\/p>\n

Sti\u017eemo u kamp vesele i pune utisaka koje i sada delim sa vama. Odlazimo na osve\u017eenje u jezero, susre\u0107emo se sa Siri\u017eanima koji pitaju kojom smo stazom i\u0161le, prepri\u010davam im, \u010destitaju nam! U povratku do \u0161atora zati\u010demo ekipu Sarajlija koji su tek stigli u kamp. Ve\u010dera, zatim dru\u017eenje do kasnih sati uz zvuke gitare i logorsku vatru. Sa veselim licima i uz pesmu i merak provodimo poslednje ve\u010de na jezeru.<\/strong><\/p>\n

Dan \u0161esti… Konj i mi – put od Trnova\u010dkog jezera do Prijevora<\/strong><\/h2>\n

Poslednjeg jutra morali smo poraniti, \u010dekao nas je konj, na\u0161 spasilac! Trebalo je spakovati svu opremu i stvari. \u010cuvar parka i njegov bratanac koji je vodio konja su spakovali ve\u0107inu na\u0161eg tereta u bisage i krenuli smo lagano.<\/p>\n

\"Nacionalni<\/p>\n

Pogledom smo ispratili na\u010di\u010dkane \u0161atore pored jezera i jutarnju izmaglicu koja se izdizala pod sun\u010devim zracima iznad povr\u0161ine ovog jedinstvenog jezera.<\/p>\n