{"id":1003,"date":"2020-04-24T18:32:21","date_gmt":"2020-04-24T16:32:21","guid":{"rendered":"http:\/\/biljana.photography\/?p=1003"},"modified":"2020-04-26T18:58:32","modified_gmt":"2020-04-26T16:58:32","slug":"novo-sonce-na-slobodata","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/biljana.photography\/en\/novo-sonce-na-slobodata\/","title":{"rendered":"NOVO SONCE NA SLOBODATA"},"content":{"rendered":"

MAKEDONIJA PLANINARENJE <\/strong>JUL 2018.<\/strong><\/h2>\n

Moje prvo zahtevnije planinarsko iskustvo, pored zimskog uspona na Rtanj i Trem, po\u010dinje upravo u republici sa zastavom crvene boje, asocira na LJUBAV i \u017euto sunce sa osam zrakova koje se uzdi\u017ee i asocira na SLOBODU i \u017dIVOT.<\/strong><\/h2>\n

Makedoniju sam posetila turisti\u010dki, samo jednom i to je bilo dovoljno da po\u017eelim ponovo i ponovo da se vratim. Bogata prirodnim lepotama, kulturno-istorijskim znamenitostima, zemlja veselih i gostoljubivih doma\u0107ina koji vole svoju zemlju, je samo uvod za sve ono \u0161to \u0107ete do\u017eiveti, ako otvorite sva \u010dula.<\/p>\n

Bez puno dvoumljenja, odlu\u010dila sam se prijaviti na planinarsku akciju. Tura je bila planirana za jul 2018. koju je organizovao Jovan Jari\u0107 (vodi\u010d na ovom sedmodnevnom putovanju, PD Kin\u0111a iz Kikinde).<\/p>\n

\"\"
Planinarska ekipa na Gali\u010dici (Makedonija planinarenje)<\/figcaption><\/figure>\n

Dan prvi… Beograd \u2013 Prilep \u2013 planina Zlato \u2013 Markove Kule<\/strong><\/h2>\n

Iz Beograda kre\u0107emo u ve\u010dernjim \u010dasovima, rano ujutru sti\u017eemo u Prilep, mini busom idemo do manastira Treskavac<\/strong>. Pri penjanju do manastira nisam mogla da sakrijem uzbu\u0111enje. Kako smo se pribli\u017eavali vrhu, lepota predela i stena me je ostavila bez daha. Iza\u0161li smo iz busa, napravili malu pauzu za presvla\u010denje i odmor od putovanja i krenuli u \u0161etnju do samog manastira koji se u tom momentu renovirao.<\/p>\n

\"Manastir
Manastir Treskavac, 13.vek<\/figcaption><\/figure>\n

Manastir se nalazi na 1300 m u podno\u017eju Zlatovrha, najvi\u0161eg planinskog vrha planine Zlato<\/strong>, 10-ak kilometara severozapadno od srednjovekovnog grada Prilepa. Sagra\u0111en je u 13. veku i prema zapisima i darovnoj povelji svetinje, bio je i episkopsko sedi\u0161te. Poznat je i po bogatom darivanju i za\u0161titi koju su manastirskom bratstvu pru\u017eali srpski kraljevi iz porodice Nemanji\u0107a – Milutin, Stefan De\u010danski i Du\u0161an. Ime je dobio u 19. veku, po gromu „TRESKU“, kada je manastir o\u0161te\u0107en. Manastir Treskavac se sastoji od crkve posve\u0107ene Uspenju Bogorodice, manastirskog konaka i trpezarije.<\/p>\n

\"Planina
Planina Zlato<\/figcaption><\/figure>\n

Posle odmora, krenuli smo, prili\u010dno zaraslom i nemarkiranom stazom ka vrhu planine. I\u0161li smo preko granitnih stena, ali bez ikakvih sajli i klinova. Na nekim deonicama bilo je potrebno penja\u010dko iskustvo (otpenjavanje i tri oslonca). Na pojedinim deonicama, a uz pomo\u0107 vodi\u010da, svi smo uspe\u0161no popeli i sam vrh, na kojem u jednom momentu mogu da budu najvi\u0161e 3 osobe, jer je povr\u0161ina stene na samom vrhu jako mala.<\/p>\n

\"Zlatovrh
Zlatovrh (Makedonija planinarenje)<\/figcaption><\/figure>\n

Zlatovrh je dobio ime zbog odsjaja sunca koji nastaje u zoru iznad njegovih granitnih stena, jer li\u010di na odsjaj zlata, a sam vrh je dobio ime zbog zlatne jabuke postavljene na gromobranu.<\/h3>\n

Pri povratku, pogled na okru\u017eenje, ravnicu Pelagonije i planinski ambijent kra\u0161kog masiva, o\u010darao nas je lepotom. Do manastira smo se vratili istom stazom, posetili crkvu i u\u017eivali u pejza\u017eima u okru\u017eenju.<\/p>\n

\"\"
Pogled sa Zlatne planine na Prilep i Markove kule<\/figcaption><\/figure>\n

Nastavak planinarenja, vratio nas je na asfaltni put sto metara, zatim na livadu i kamenjare. On nas je vodio grebenom, pored i preko veli\u010danstvenog granitnog kamenja, neobi\u010dnih boja i oblika, do Markove Kule<\/strong>. Pri kraju prvog dela staze, na\u0161li smo se na delu stena koje su vodile nizbrdo i ta deonica je bila obezbe\u0111ena sajlama, kako bi spust i penjanje bilo bezbednije. Staza od manastira Treskavac do Markovog grada nije zahtevna i duga je oko 6 km i pre\u0161li smo je za malo manje od dva sata.<\/strong><\/p>\n

\"\"
Staza od manastira Treskavac do Markove Kule (Makedonija planinarenje)<\/figcaption><\/figure>\n
\"Makedonija
Makedonija planinarenje<\/figcaption><\/figure>\n

Markov Grad ili Markove Kule<\/strong> je srednjovekovno utvr\u0111enje iznad Prilepa. Tokom srednjeg veka bio je jedan od prestonica Srpskog carstva pod Du\u0161anovom, a potom i dr\u017eave Kraljevi\u0107a Marka. Tamo smo napravili pauzu za osve\u017eenje i odmor, popeli se do najv\u0161eg dela utvr\u0111enja i iskoristili prelep pogled na okolinu za fotografisanje.<\/p>\n

\"\"
Markov Grad ili Markove Kule (Makedonija planinarenje)<\/figcaption><\/figure>\n
\"\"
Deo utvr\u0111enja Markove Kule<\/figcaption><\/figure>\n

Pri silasku spustili smo se delom markirane staze, nekim deonicama i pre\u010dicom, do dela Prilepa koji se zove Varo\u0161, gde ima jedna karakteristi\u010dna stena nazvana Slon. Nastavak dru\u017eenja i upoznavanja, osmeha, emocija i utisaka razmenili smo uz kafu u Prilepu. Posle dva sata slobodnog vremena, krenuli smo mini busom ka Ohridu, gde smo se smestili u ve\u010dernjim \u010dasovima. <\/p>\n

Dan drugi… Ohrid<\/strong><\/h2>\n
\"Ohrid\"
Ohrid<\/figcaption><\/figure>\n

Bu\u0111enje… deo ekipe ve\u0107 pije kafu, ostatak vr\u0161i poslednje pripreme za obilazak grada. Kre\u0107emo svi zajedno u grupi, obalom pored Ohridskog jezera. <\/p>\n

Jezero se prostire na 358 kvadratnih kilometara, a mo\u017ee biti duboko \u010dak 289 m. Okru\u017eeno je visokim masivima planina, tako da samo prostranstvo jezera daje utisak da ste na moru. Zahvaljuju\u0107i svojim izvanrednim prirodnim lepotama, bogatom istorijskom i kulturnom nasle\u0111u, Ohrid je od 1979. godine deo UNESCO svetskog kulturnog nasle\u0111a.<\/h3>\n

Na obali me\u0111u kro\u0161njama, ugledah sove koje poziraju, idealan momenat za fotografiju.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

U\u0161av\u0161i u staro jezgro grada divili smo se uskim ulicama, mini radnjama sa suvenirima, galerijama, ru\u010dnim radovima, autenti\u010dnim ohridskim ku\u0107ama u balkanskom \u2013 orijentalnom stilu, sa prelepim balkonima i vi\u0161im spratovima prostranijim od prizemlja. Posebnu pa\u017enju privukla je radionica za ru\u010dnu izradu papira<\/strong>, gde smo prisustvovali i mini \u010dasu same izrade.<\/p>\n

\"Ohrid
Ohrid – radionica za ru\u010dnu izradu papira<\/figcaption><\/figure>\n

Posetili smo i ku\u0107u Robevih<\/strong>, koja je jedan od najreprezentativnijih objekata gradske arhitekture. Na relativnoj maloj povr\u0161ini, Ohrid pru\u017ea velike mogu\u0107nosti za ljubitelje umetnosti. Kroz vekove i u\u017eivanjem u \u0161etnji imate jedinstvenu priliku da upoznate najzna\u010dajnije predstavnike kulturnih tokova (vizantijsko, anti\u010dko).<\/p>\n

\"\"
Crkva Svete Sofije, Ohrid<\/figcaption><\/figure>\n

Pravoslavni hramovi vam pru\u017eaju mogu\u0107nost da bolje razumete ti\u0161inu koja se \u0161iri iz ovog svetog mesta. Osim toga, predstavljaju najzna\u010dajnije spomenike kulture. Obi\u0161li smo crkvu Svete Sofije, anti\u010dko pozori\u0161te, manastir Sveti Jovan Kaneo, crkvu Svetog Klimenta i Pantelejmona, episkopsku baziliku, Samuilovu tvr\u0111avu, crkvu Stetog Dimitrija  –  Presvete Bogorodice Privlepte.<\/strong><\/p>\n

\"Manastir
Manastir Sveti Jovan Kaneo, Ohrid<\/figcaption><\/figure>\n

Nakon obilaska grada, dobar deo ekipe se po\u010dastio vrhunskim sladoledom, kola\u010dima i bozom, za osve\u017eenje, po divnom sun\u010danom danu, a nekima je i ru\u010dak dobrodo\u0161ao. Ostatak popodneva smo imali slobodne aktivnosti: kupanje, u\u017eivali u \u0161etnji pored obale ili urbanim delom grada, gde je atmosfera podse\u0107ala na onu morsku.<\/p>\n

Dan tre\u0107i… Gali\u010dica \u2013 Sveti Naum \u2013 Ohrid<\/strong><\/h2>\n
Novo jutro, sve\u017ee, ali vedro, obe\u0107ava lep i sun\u010dan dan. Sad ve\u0107 mogu da ka\u017eem, dru\u017eina mala, ali odabrana. U 6 h kre\u0107emo ka Gali\u010dici, kako bismo imali vremena da u povratku obi\u0111emo manastir Sveti Naum i okupamo se u Ohridskom jezeru nadomak izvora Crnog Drima.<\/h5>\n

Vozimo se nekih sat vremena, magistralnim putem oko jezera, do mesta Trpejci. Tu skre\u0107emo asfaltnim serpentinama ka lokaciji Lipova, do podno\u017eja Gali\u010dice na visini od 1600 metara, odakle kre\u0107e pe\u0161a\u010dka markirana staza.<\/p>\n

\"Makedonija
Nacionalni park Gali\u010dica (Makedonija planinarenje)<\/figcaption><\/figure>\n

Staza od asfaltnog puta nam pru\u017ea pogled na prelepe pejza\u017ee i livadu, a nakon 300 metara ulazimo u \u0161umu odakle kre\u0107e uspon oko 400 m.n.v. i du\u017einom oko 2,5 km. Pred kraj uspona izlazimo na prostrane pa\u0161njake i kra\u0161ke predele, sa brojnim lekovitim biljem koje ukra\u0161ava \u017eivopisni pejza\u017e. Biljaka ima preko 1600 od kojih su veliki broj retke vrste. Sti\u017eemo i do velike table koja li\u010di na bilbord. Od tog momenta kre\u0107e pravi hedonizam i u\u017eivanje za du\u0161u, telo i o\u010di. Sa jedne strane pogled se pru\u017ea na Ohridsko jezero, sa druge na Prespansko, iza kojeg se vidi i veli\u010danstveni Pelister.<\/p>\n

\"Makedonija
Nacionalni park Gali\u010dica (Makedonija planinarenje)<\/figcaption><\/figure>\n
Gali\u010dica predstavlja pravo u\u017eivanje u \u0161etnji do samog vrha Magaro koji se nalazi na 2255 m.n.v. gde smo napravili pauzu kako bi se pojedinci krstili \u2013 planinarski obi\u010daj, za sve koji su prvi put popeli vrhove preko 2000 m.n.v. me\u0111u kojima sam bila i ja. Mogu da se pohvalim planinarskim imenom Gala ?<\/h5>\n
\"Makedonija
Planinarsko „kr\u0161tenje“<\/figcaption><\/figure>\n

Sa samog vrha, pogled se pru\u017eao na malo vi\u0161i vrh koji se nalazi u Albaniji, a nama na oko sata vremena \u0161etnje. Ju\u017eni delovi planine pripadaju tzv. Staroj Gali\u010dici, koja na teritoriju Albanije prelazi u planinu Suva Gora (albanski: Mali i That\u00eb), vrh Pllaja e Pusit 2288 m.<\/p>\n

\"Makedonija
Gali\u010dica hiking<\/figcaption><\/figure>\n

Pri povratku smo se vratili delimi\u010dno kru\u017enom stazom, gde smo u\u017eivali u „alpskim prizorima“ – stenovitim usecima prekrivenim raznim biljem i nikad pre vi\u0111enim leptirima u toj koli\u010dini na jednom mestu. Prizor je bio kao iz bajke.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

\"Makedonija
Trenutak prepu\u0161tanja sun\u010devim zracima na Gali\u010dici<\/figcaption><\/figure>\n

Posle kra\u0107e pauze spustili smo se do po\u010detne ta\u010dke, gde nas je \u010dekao mini bus.<\/p>\n

Odvezli smo se do Svetog Nauma<\/strong>, posetili manastirski komleks, crkvu Svetog Nauma. Manastir Svetog Nauma sagra\u0111en je u 10.veku i jedan je od najzna\u010dajnijih u Makedoniji.<\/b><\/h5>\n
Stari bunar i dva crkvena zvona krase dvori\u0161te manastira. Dvori\u0161te ulep\u0161avaju i paunovi koji slobodno \u0161etaju portom.<\/h5>\n

\"\"<\/p>\n

Nadomak manastira nalazi se izvor Crnog Drima<\/strong>. Reka izvire kod manastira, a dolazi iz Prespanskog jezera koje je na ve\u0107oj nadmorskoj visini. Manjim i ve\u0107im tokovima pukotina prolazi kroz poroznu Gali\u010dicu i uliva se u Ohridsko jezero. Iz jezera isti\u010de u Strugi. Iskoristili smo priliku i krstarili brodi\u0107em, videli prirodna bogatstva ovog fenomena. Takav mir i ti\u0161ina, boje i bistrina vode, retko se vi\u0111aju.<\/p>\n

\"Sveti
Sveti Naum – izvor Crnog Drima (refleksija u vodi)<\/a><\/figcaption><\/figure>\n

Ostatak slobodnog vremena koristili smo za kupanje, ru\u010dak i kratku \u0161etnju oko izvora i toka Crnog Drima. Na samoj stazi smo mogli posetiti jo\u0161 neke verske objekte, kao \u0161to je crkva Svete Petke, Svete Bogorodice<\/strong>, gde se nalazi i krstiona i crkva Svetog Atanasija. Za sve koji se upute na ovu stazu, u\u017eiva\u0107e u prelepoj prirodi uz samu obalu Crnog Drima. Staza je kru\u017ena i izlazi na Ohridsko jezero<\/strong>, sa koje god strane da krenete, uz upozorenje da je albanska granica, nedaleko od same kru\u017ene staze.<\/p>\n

\"\"
Bistra voda Crnog Drima (kalcijum na re\u010dnom dnu)<\/figcaption><\/figure>\n

U kasnim popodnevnim \u010dasovima, vratili smo se u Ohrid. Pozdravili smo se sa ovim \u010darobnim svetim mestom i gostoljubivim doma\u0107inima, jer nas je ujutru \u010dekao nastavak putovanja ka Prespanskom jezeru i upoznavanje sa novim lepotama Makedonije.<\/p>\n

Dan \u010detvrti… Prespansko jezero \u2013 Golem Grad (Zmijsko ostrvo)<\/strong><\/h2>\n
Osvanulo jo\u0161 jedno DOBRO JUTRO, a ako se po jutru dan poznaje, miri\u0161e opojnim mirisom. Spakovani za polazak u nove avanture, kre\u0107emo put Stenja, koje se nalazi na obali Prespanskog jezera. Stenje se nalazi na oko 860 m.n.v. i prema podacima iz 2002. godine ima 438 stanovnika.<\/h5>\n

Stigav\u0161i u Stenje, posle kra\u0107e pripreme, uputili smo se na pe\u0161a\u010denje, ka mestu Konjsko. Staza ide ve\u0107im delom kroz \u0161umu, makadamskim kolskim putem, nije zahtevna, du\u017eine je oko 10 km sa 200 metara visinske razlike. To je i jedini put koji povezuje ova dva mesta kopnom, jer se nalazi uz samu albansku granicu.<\/p>\n

\"\"
Prespansko jezero<\/figcaption><\/figure>\n

Nakon dva sata pe\u0161a\u010denja stigli smo u Konjsko<\/strong>, mirno i tiho vikend-naselje na obali Prespanskog jezera<\/strong>. Jezero se nalazi na trome\u0111i i sastoji se od dva jezera, Velika Prespa i Mala Prespa.<\/strong> Povr\u0161ina jezera od 190 km\u00b2 pripada Makedoniji, 84,8 km\u00b2 Gr\u010dkoj i 38,8 km\u00b2 Albaniji i jedno je od tri najve\u0107a jezera na Balkanu. Najve\u0107a izmerena dubina iznosi 54 metara. U Prespi se \u017eivi mirno, a glavni izvor prihoda nisu turisti, ve\u0107 dva lokalna resursa \u2013 riba i jabuke.<\/p>\n

Na obali su nas \u010dekali doma\u0107ini sa motornim \u010damcima kojima smo se prevezli do ostrva Golem Grad<\/strong>. Prizor koji smo mogli da vidimo je fenomenalan…. bezbroj pelikana, kormorana, gnjuraca i pataka, koje smo sretali.<\/p>\n

\"Prespansko
Prespansko jezero<\/figcaption><\/figure>\n

Golem Grad ili Zmijsko ostrvo je visoko kamenito ostrvo, sa vertikalnim stenovitim obalama od 20 do 50 metara, a prostire se na povr\u0161ini oko 20 hektara.<\/h3>\n

Vekovima nije naseljeno ljudima, a progla\u0161eno je prirodnim rezervatom, sa specifi\u010dnim geomorfolo\u0161kim karakteristikama, specifi\u010dne flore, faune i zbog svoje istorijske pro\u0161losti. Za nau\u010dnike i ljubitelje prirode, ostrvo Golem Grad je jedno od najatraktivnijih mesta. Osim o\u010duvane crkve Svetog Petra, srednjovekovne crkve Svetog Dimitrija, postoji i ranohri\u0161\u0107anska bazilika sa kraja 4. veka i po\u010detka 5. veka.<\/strong><\/p>\n

\"Prespansko
Zmijsko ostrvo (Golem Grad)<\/figcaption><\/figure>\n

Na ostrvu ima mnogo zmija, ali mi ih nismo videli na stazi. Obi\u0161li samo mali deo ostrva i pomenute znamenitosti. Pred samo ukrcavanje za povratak, doma\u0107in je najhrabrije odveo do mesta gde su mogli videti zmije. U povratku do Konjskog, imali smo privilegiju, da na albanskoj obali, iz daleka, vidimo i crkvicu u steni.<\/p>\n

Pozdravili smo se sa doma\u0107inima, koji su bili izuzetno gostoljubivi. Ko je \u017eeleo nazdravio je doma\u0107om rakijom, potom smo istom stazom, krenuli put Stenja do po\u010detne ta\u010dke. Deo ekipe je oti\u0161ao autom, koji nas je obilazio i zaustavio se, pa je voza\u010d pitao da li \u017eelimo sa njim do sela… Oni su imali vremena i da se br\u010dkaju u Prespanskom jezeru i hedoni\u0161u na obali, dok smo se mi ostali razgovorom zbli\u017eavali i poku\u0161ali skrenuti misli sa u\u017earenog terena, gde je sunce dominiralo i pokazalo nam kako ume da upe\u010de.<\/p>\n

Posle odli\u010dnog i obilnog ru\u010dka u restoranu nedaleko od obale u Stenju, put smo nastavili ka auto-kampu Krani<\/strong>.<\/p>\n

Auto-kamp Krani se nalazi se na samoj obali Prespanskog jezera, sa jedne strane se nalazi planina Baba (Pelister), a sa druge Gali\u010dica.<\/h5>\n

Kamp predstavlja moderan sme\u0161taj sa brojnim sadr\u017eajima, pogodan za letovanje sportskih timova, ve\u0107ih grupa dece. U sklopu autokampa Krani nalazi se \u010dak 38 \u010detvorokrevetnih bungalova. Predstavljaju odli\u010dno mesto za boravak i opu\u0161tanje porodica ili grupa prijatelja \u017eeljnih odmora i u\u017eivanja u prelepom prirodnom ambijentu Prespe.<\/p>\n

Preuzeli smo klju\u010deve i krenuli ka bungalovima, gde smo imali obezbe\u0111eno sve neophodno za boravak u preno\u0107i\u0161tu. Uve\u010de smo se dru\u017eili na prostranoj terasi uz doma\u0107e vino koje sam kupila u Ohridu, ba\u0161 za ovu priliku koja nam se ukazala. Pro\u0161etali smo do obale i u\u017eivali u smiraj dana.<\/p>\n

Dan peti… Baba \u2013 Pelister<\/strong><\/h2>\n

Spakovani i spremni kre\u0107emo mini busom ka Kozjaku i ka Magarevu. Vozilom se penjemo do Hotela Molika odakle kre\u0107e pe\u0161a\u010dka staza, koja va\u017ei i za najte\u017eu i najatraktivniju stazu do vrha Pelister.<\/p>\n

Planina Baba (Pelister) prostire se na 436 km\u00b2, a po visini je tre\u0107a planina u Makedoniji i najvi\u0161a ta\u010dka je na visini 2601 m.n.v. Pelister je bio prvi nacionalni park u SFRJ. Bogat je endemskim biljnim vrstama, molikom (vrstom \u010detinara), ali i medvedima i risovima.<\/h3>\n
\"Pelister
Planina Baba (Pelister)<\/figcaption><\/figure>\n

Od hotela, staza vodi kroz \u010detinarsku \u0161umu do doma \u201cKopanki\u201d koji je nedavno izgoreo. Sa usponom od oko 200 m sti\u017ee se za pola sata. Posle malog predaha, nastavljamo markiranom stazom, kroz duboku \u0161umu, kozijom stazom do izvora pija\u0107e vode, gde smo se okrepili. U nastavku staze, mo\u017eda i najzahtevnije deonice, penjemo se o\u0161trim serpentinama, do atraktivnog vidikovca na 1936 m.n.v., gde se nalazi osmatra\u010dnica, sa koje \u201cpuca\u201d pogled na Prespansko jezero.<\/p>\n

\"Pelister
Pelister – vidikovac na Prespansko jezero<\/figcaption><\/figure>\n
\"Makedonija
Makedonija planinarenje<\/figcaption><\/figure>\n

Tu smo napravili kratku pauzu za fotkanje, u\u017einu i predah. Svaki slede\u0107i korak, na kamenoj stazi i skakutanje po kamenju bio je izazov za prave adrenalinske zavisnike. Fenomenalna stenovita staza, zabavna i izazovna, grebenskim putem vodila nas je do vrha Stiv Naumov<\/strong> na visini 2468 m.n.v. Nakon pauze, grebenskim putem smo nastavili istim terenom, preko kamenih stenovitih plo\u010da i do\u0161li do drugog vrha Ilinden<\/strong> na visini 2542 m.n.v.<\/p>\n

\"Makedonija
Vrh Stiv Naumov (Makedonija planinarenje)<\/figcaption><\/figure>\n

Na putu do najvi\u0161eg vrha Pelister, imali smo priliku da vidimo ostatke bunkera iz balkanskih ratova. Posle 7 sati planinarenja, sti\u017eemo do repetitora i samog vrha planine Baba, Pelistera na 2601 m.n.v.<\/p>\n

\"Vrh
Vrh Pelister 2601 m<\/figcaption><\/figure>\n
Pelister je dobio ime po karakteristi\u010dnom izgledu \u010detinara, bora molika sa pet iglica, koji raste i do 40 metara, od kojih su neka stara i preko 200 godina.<\/strong><\/h5>\n

Pored tog naziva, zove se i Dimev vrh<\/strong>, u \u010dast makedonskog alpiniste Dimitra Ilevskog iz Bitola, prvog Makedonca na Everestu, koji je posle uspe\u0161nog uspona, pri silasku poginuo 1989. godine. Na vrhu se nalazi piramida sa spomen plo\u010dom i obele\u017ejima. Posle kra\u0107eg predaha, sledilo je upisivanje u knjigu uspomena, fotografisanje, u\u017eivanje u veli\u010danstvenim pejza\u017eima.<\/p>\n

\"Makedonija
Pelister (Dimev vrh)<\/figcaption><\/figure>\n
\"Golemo
Makedonija planinarenje<\/figcaption><\/figure>\n

Makadamskim putem smo se blago spu\u0161tali sa najvi\u0161eg vrha planine Baba i i\u0161li ka Malom jezeru<\/strong>. Posle 20-ak min hoda, sa\u010dekali smo da se grupa okupi. Ostatak dru\u017eine se uveliko izle\u017eavao i u\u017eivao u poslednjim zracima sunca tog dana. Posle makadamskog puta i\u0161li smo prelepom livadom sa rasko\u0161nim biljem.<\/p>\n

\"Makedonija
Lepota Pelistera (Makedonija planinarenje)<\/figcaption><\/figure>\n

Laganim koracima stigli smo do Malog jezera posle 40-ak minuta. Prizor koji smo ugledali bio je zaista nestvaran… Oblaci koji su se smenjivali sa sun\u010devim zracima, delimi\u010dno su prekrivali jezero senkama, pa je trenutak bio idealan za fotografiju.<\/p>\n

Za vreme kra\u0107e pauze, svako je razgovarao sa svojom ti\u0161inom i zbog tog ose\u0107aja, po\u017eelim biti ponovo tamo.<\/p>\n

\"Makedonija
Malo jezero<\/figcaption><\/figure>\n
Malo jezero se nalazi na nadmorskoj visini od 2180 m, duga\u010dko je 79 m, \u0161iroko 172 m, a duboko 2,6 m. Golemo i Malo jezero zovu se Gorske o\u010di Pelistera.<\/h5>\n

Travnatim livadama (pa\u0161njacima) pe\u0161a\u010dili smo, fotografisali \u010darobne pejza\u017ee, nailazili na smetove snega koji se nisu otopili.<\/p>\n

\"Makedonija<\/p>\n

Stigli smo do kolskog puta i ubrzo do vidikovca. Pred nama se pru\u017eao pogled na Golemo jezero<\/strong> i istoimeni planinarski dom, u kome smo preno\u0107ili. Malo jezero je od Golemog udaljeno oko sat vremena pe\u0161a\u010denja.<\/strong><\/p>\n

\"Golemo
Golemo jezero<\/figcaption><\/figure>\n

Spustili smo se do doma i smestili se u zajedni\u010dku prostoriju. Uzela sam neophodno i krenula ka jezeru da se osve\u017eim. Okupala sam se u hladnoj vodi tog predivnog jezera, sedela na obali i u\u017eivala u trenutku.<\/p>\n

Sunce je po\u010delo da zalazi, pa sam \u0161etnju oko jezera ostavila za jutro. Ostatak ve\u010deri je proteklo u dru\u017eenju, i\u0107u i pi\u0107u u trpezariji doma Golemo ezero.<\/p>\n

Dan \u0161esti… Golemo jezero \u2013 Bitolj \u2013 Beograd<\/strong><\/h2>\n

Jutro sve\u017ee, a sun\u010devi zraci mame, jezero doziva.<\/p>\n

Golemo jezero<\/strong> se nalazi na nadmorskoj visini od 2218 m, dugo je 233 m, \u0161iroko 162 m a duboko je 14,5 m.<\/h5>\n

Uzimam pe\u0161kir, \u010detkicu, pastu, vodu, fotoaparat i idem prema jezeru. Iznad jezera, na brdu vidim dve osobe koje \u0161etaju, znam i koje su. One \u0161to su mi bile najbli\u017ee krevetu, pa sam ih \u010dula kad su ustale jos u 5 h, kako bi du\u017ee iskoristile boravak na ovom \u010darobnom mestu. Jedna od njih je drugi put na ovoj turi. Kada se neko ponovo vrati, zna\u010di da su ovi predeli sigurna preporuka za planinarenje. Ma\u0161em i fotografi\u0161em ih…. okre\u0107em se i vidim oblake koji idu u nebesa. Fotoaparatom snimam ambijent i vra\u0107am se u dom na doru\u010dak.<\/p>\n

\"Makedonija
Pejza\u017e u blizini Golemog jezera<\/figcaption><\/figure>\n

Ostadoh bez re\u010di… za doru\u010dak, nema \u0161ta nema…. ono \u010dime sam bila fascinirana su dinje. DINJE NA 2218 m!!!  Doru\u010dkujem dinje, dajem sebi toliko slobode. Kritiku dobijam od vodi\u010da, da napravim bar sendvi\u010d za poneti. Poslu\u0161ala sam i izvr\u0161ila nare\u0111enje. Posle doru\u010dka, saop\u0161teno nam je da treba \u0161to pre krenuti, kako bismo izbegli ki\u0161u. Da napomenem, imali smo sre\u0107e da nas je sunce pratilo svih 6 dana. Bile su i prijatne temperature, sa minimum oblaka, \u0161to ba\u0161 i nije karakteristi\u010dno za ovo podneblje. Ali, eto nama se posre\u0107ilo. Pakujemo se u\u017eurbano, zahvaljujemo se doma\u0107inima na gostoprimstvu. Sve preporuke i pohvale za osoblje i planinarski dom, fotografi\u0161emo se i kre\u0107emo ka izvoru.<\/p>\n

\"Makedonija
Me\u0111u oblacima<\/figcaption><\/figure>\n
Kroz „oblake“ se spu\u0161tamo ka selu Ni\u017eepole<\/strong>, pravimo kra\u0107u pauzu na ogromnoj kamenoj steni i sumiramo utiske. Nastavak staze je vodio kroz polja borovnice, gde smo se okrepili, zabavili i smejali.<\/h5>\n

\"Makedonija<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Staza do sela je duga oko 6 km i pre\u0161li smo je za oko dva sata. U selu na izvoru smo se osve\u017eili i stigli do mini busa koji nas je u nastavku putovanja vozio do Bitolja<\/strong>. Na putu do Bitolja je prvi put za sve vreme u Makedoniji, padala ki\u0161a. Kada smo stigli u Bitolj i ki\u0161a je stala…Mora da smo jako dobra ekipa, kad su nam i vremenski uslovi bili naklonjeni… ili mo\u017eda ljubav, ko to zna… <\/p>\n

\"\"<\/p>\n

I ono \u0161to se o\u010dekuje u poslednjem pasusu, ja bih otpevala poznatu pesmu Dade Topi\u0107a<\/a> iz 1990. godine…<\/p>\n

Tamo gdje vje\u010dno sunce sja<\/em>
\ntamo je Makedonija<\/em>
\nnarod i zemlja koju volim ja<\/em><\/p>\n

Dok Vardar grli polja zrelog \u017eita<\/em>
\nponosna i gorda kao gorska ptica<\/em>
\npjesmom je svojom zemlja ta o\u010darala srca sva<\/em>
\ni vino sa izvora njenih sad pijem ja<\/em><\/p>\n

Besmrtna k’o srce sto vjekovima bije<\/em>
\ntu\u0111inska nikad ona bila nije<\/em>
\nzastava njena nek’ se vje\u010dno vije<\/em><\/p>\n

Kad si sam, kad je sve tu\u017eno, ti se sjeti nje<\/em>
\nMakedonija ti pru\u017ea ljubavi sve<\/em>
\n(Makedonija ti pru\u017ea ljubav)<\/em><\/p>","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

MAKEDONIJA PLANINARENJE JUL 2018. Moje prvo zahtevnije planinarsko iskustvo, pored zimskog uspona na Rtanj i Trem, po\u010dinje upravo u republici…<\/p>","protected":false},"author":1,"featured_media":1037,"comment_status":"open","ping_status":"open","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_monsterinsights_skip_tracking":false,"_monsterinsights_sitenote_active":false,"_monsterinsights_sitenote_note":"","_monsterinsights_sitenote_category":0,"ngg_post_thumbnail":0,"footnotes":""},"categories":[18],"tags":[],"class_list":["post-1003","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-planinarenje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1003","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=1003"}],"version-history":[{"count":22,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1003\/revisions"}],"predecessor-version":[{"id":1093,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/1003\/revisions\/1093"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media\/1037"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=1003"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=1003"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/biljana.photography\/en\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=1003"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}